Nekada davno, tolerancija mi je bila misaoni pojam!
Znači, onako kako se osećam, tako pričam, tako delam...
ni sekund zadrške...planem pa kud puklo da puklo...
Vremenom sam shvatila jednu stvar:
nekada ona druga osoba, a posebno baš u trenucima kada se odvija situacija koja zahteva toleranciju, nije spremna da prihvati razgovor i argumente...
I ne samo ona..i ja sam tada najčešće usijane glave i ne razmišljam baš najtrezvenije...
Zato...udahnem duboko..i prećutim..
Prećutim da bih ja sredila svoje misli i osećanja
Prećutim da bi ta druga osoba sredila to isto i ohladila glavu...
I onda kada se pojavi zgodan trenutak
ako se ne pojavljuje..stvorim ga ja sama
i onda napadnem problem koji se pojavio onomad...
