[euridika]

Ja to, pored svega, pored realne nostalgije, koju svako od nas oseti i oseća i od koje se ne može pobeći, (bar ja ne mogu) povezujem sa nesugurnošću u sebe u ono što se radi i kako se radi, i onda je najjednostavnije izvaliti neku takvu priču kojom ćeš, gdegod se nalazio, smisliti da je bolje negde drugde. Sretala sam mnoge takve, ja se obično isključim iz konverzacije jer me umaraju te sulude priče. Kada ne mogu da se isključim, kada me previše čačnu dotični onda stoji jedan standardan kec u rukavu:"Što se lepo ne vratiš tamo, ništa te živo ne vezuje za ovu teritoriju, nemaš prijatelje, devojku, momka, decu, imaš svu slobodu ovog sveta, zašto si na svoju sopstvenu odgovornost nesrećan, ja to uopšte ne razumem???" Ma ne znam, uglavnom me jako nervira sve to.