Balkan
Svetlost u zoru širi krila,
posvuda tvoje, živa mi bila,
greh ko staklo dušu slama,
bole oči, puca glava.
Upali sveće neka dođu,
sve što mislim nemam kome,
malo sreće onda prođu,
i kom ću Bogu kad me slome.
Gde god krenem put me vodi,
na ovaj Balkan južno od sreće,
da nađem te i da te rodim,
za tako malo, malo me nece.
Upali sveće neka dođu,
sve što mislim nemam kome,
za sve dane koji prođu,
za čiju sreću kad me slome.
Gde god krenem put me vodi,
na ovaj Balkan južno od sreće,
da nađem te i da te rodim,
za tako malo, malo me neće.