Obozavam promene, ali mislim da nisam neki velik avanturista.
Promene uvek gledam veoma pozitivno. Mnogo puta sam ja proizveo neke vece promene u svom zivotu. Znao sam da nece bit lako i nije bilo, ali kad se okrenem i razmislim ... opet bi isto uradio. Promene za mene uvek nude nesto novo, nesto ne istrazeno, ne ocekivano i insiprira svaki osecaj u meni.
Koliko god volim promene, tu uvek postoji jedna cvrsta, fiksna tacka u mom zivotu, za koju mogu uvek da se vezem. Da toga nema ... verovatno bi se izgubio u svemu novom.
Neko kaze da ne voli promene, a ja opet mislim da su one ne izbezne. Kao malo dete kad raste i menja se. Svaka godina je nov period zivota mlade osobe. Kako si stariji, promene su manje, sporije ... ali se i dalje menjas. Neko ne voli tu promenu i hoce da se zadrzi u onom nekom periodu gde mu je bilo najlepse, bezbrizno mozda ... ali nekad je lakse prihvatiti istinu i prilagoditi se novim promenama.