[Mish]

Ponekad pomislim da sam magnet za davitelje i posesivce. U početku sam tolerisala njihova gušenja da ih ne bih povredila. Danas u startu sasečem. Tuđe pikanterije me ne interesuju, ne razumem kako drugi mogu toliko intime da iznose, banalnosti se grozim, i ako neko i počne sa tim prekidam sa rečenicom: "Čekaj, to mene ne interesuje. Nisam ja ta da bih to slušala.". Zatim, ima onih davitelja-posesivaca koji očekuju da im pružiš vreme koje nisi spreman da pružiš. Guše me svakodnevna ispijanja kafe, telefoniranja i slično tome. I to jednostavno prekinem. Kada me učestalost kontakata počne gušiti, kažem "Slušaj, počećemo se gušiti. Neću da te vidim i čujem jedno vreme. Treba nam pauza. Daj da se uželimo jedno drugog."
I jedino kome ne mogu da se suprotstavim su roditelji mojih prijatelja. Iz poštovanja ne mogu reći:"Slušajte, gušite me."