[TVO.JA_]

Кад будем млађи

Кад будем млађи
Умећу да живим
Неће ми дани пролазити као до сад
Тек тако
Без сврхе и смисла
Имаћу времена
Колико хоћеш
Али га нећу траћити на глупости
Већ сваки трен посветити себи
Осмислити га и ослојити
И лаганицом
pаспоредити на своја задовољства
Кад будем млађи
Нећу отварати очи
Чим се пробудим
Већ наставити да жмурим
Гледам унутра и маштарим
Док покретом ножног палца
(Који је доручак за тело)
Успоставим везу са светом
Стимулишући системе
Да луче највеће дивоте
Потребне за предстојећи дан
Док орошено чело
(А не капљичасти зној)
Крунише то дело
Кад будем млађи
Имаћу добро постављену кичму
А нема добро постављене кичме
Без јаких стомачних мишића
Ни јаких стомачних мишића без трбушњака
Бар две стотине дневно
Пре шест сати поподне
Што је сасвим довољно
Да аутирам млечну киселину
И остварим сан многих нараштаја
Кад будем млађи
На тренинг без стречинга
Нећу ни помишљати
Јер од вежби без истезања
Нема теже заблуде
Ни од згрчених мишића веће трагедије
Кад будем млађи
Главу ћу уравнити
С врховима кукова
А браду подићи
Паралелно с тлом
Корачајући крупним корацима
Како бих истезао мишиће
Покретом из кукова
Бутина и колена
И хрлио напред
Без освртања
И одвратне снисходљивости
Према утварама
Прошлости
Кад будем млађи
Нећу јести с ногу
Ни онако узгред
Глуварећи кухињом
Већ увек за столом
Макар једну маслинку
Поставићу сто најсвечаније
Потегнути столњак од дамаста
Уштиркане салвете
И сребрни есцајг
Направити атмосферу
Пустити музику
Упалити свеће
И тек пошто се тушнем
И скоцкам до бола
pаспалићу по маслинки
И утолити глад за идентитетом
Кад будем млађи
Сваки залогај жвакаћу
Најмање тридесет шест пута
Уживајући у бројању
Мада ћу за сваки случај
Сат држати поред тањира
А на сату уместо клатна
Имаћу огледало
Да гледам своју икону
И пратим како јој дрхтури
Жилица иза ушију
Кад будем млађи
Уместо о Берлинском
И Кинеском зиду
Бринућу само о једном
Зиду над зидовима
Зиду дебелог црева
A највеће кршине
Које у извесним годинама
Почну да се смањују
Нека се само сете
Колико су у животу
Полокале кока коле
Кад будем млађи
Учићу с разумевањем
Кроз игру
Distant learning
pедовно
А не кампањски
И у последњи час
Нећу бити скроз одличан
Него јак четворкаш
Полиглота
Причаћу
Инглиш
С тренди акцентом
И зналачки умиксан
Компјутерски сленг
Домаћу спику
С посебним нагласком
На говор тела
И невербалну мимику
pечју
Све језике
Без муке
Матерње и татерње
Осим језика мржње
Кад будем млађи
Нећу бити члан САНУ
Ма колико ме притискали
И седели за вратом
Да им то учиним
Нема силе да ме наватају
И упишу у ту фауну
Маторих деструктиваца
И окљоцаних лузера
(Читај ратних хушкача
И клерофашиста)
Заобилазићу ту зграду
На путу у дискотеку
Да не мисле да ми је стало
До лажног перја
Покушаћу на фињака
Да их дилитујем
Али ако буду навалентни
И наставе да ме бламирају пред екипом
И телохранитељима
(Љубазност ме и иначе чини напетим)
Бићу принуђен
(У самоодбрани)
Да их гадно набушим
Поломим и покопам
Кад будем млађи
Носићу само брендирано
Нешто у чему се видим
А ако уфлекам
pобну марку
Нећу се нервирати
Нема везе
Мирно ћу се удаљити
И без зезања
Пући у главу
И све ће бити
Као да ништа није било
Што се ја не бих упуцао
С дебелим разлогом
Кад се Хемингвеј и компанија
(Hemingway &
Пукоше у главу
Без икаквог разлога
Па им ништа не фали
Кад будем млађи
Одмах ћу да се дефинишем
Даваћу јасне команде
Нећу радити full time job
Који не допушта ослушкивање организма
Већ part time job
Како бих себи могао приуштити
Најмање чуку дневно
Креативне самоће
Кад будем млађи
Студен и врелина неће насртати на моју глеђ
Нити ће ми по телу плутати вишак воде
Бе-12 потражићу негде другде
А не у хлебу
Квасцу и пиву
Па макар ништа не било од мојих ноктију
Кад будем млађи
Никад залудан
Знајући за меру
Скратићу име и презиме
Чему толики слогови
И тако дугачка имена
У тако малој и мизерној земљи
С том дужином
Не можемо у свет
Инсистирати на ић
Које сви читају ик
А не треба ти ни nick name
Политички је некоректно
Важно је за коју фирму радиш
А не како се зовеш
Никога то у свету не занима
И није реално очекивати
Да се ико смара
И икад игде
Правилно изговори
Твоје депласирано
Име и презиме
Кад будем млађи
Нећу живети овде
Нема шансоне
No chance
Доста је било смарања
Са Чистим Колором
Не бежим већ одлазим
Навигам
Пакујем се
Палим
LA или
Ко да тежу гомилу лаког кеша
A кад клепим кинту
Нарокам се
И нагрнем паре
Боли ме уво
На шта ћу да их кршим
И слупам
У сваком случају
Ало
Добро јутро Колумбо
Нема смисла живети с народом
За који се зна
Да се неће опаметити
Никад
Кад будем млађи
Бићу Американац
И утолити глад
За алтернативним постојањем
Глупо је (за сада)
Бити нешто друго
Али се бојим да се не урадим
И да сутра кад будем млађи
Американци буду
Па шта онда да радим
(У сваком случају
Да сам био Амер
Не бих чамио с мајком у подруму
За време бомбардовања
Мада нас нико неће бомбардовати
Колико ми сами себе бомбардујемо
Теглама ајвара
Левачким кобасицама
И сличним кашикарама)
Нема смисла припадати
Лузерским нацијама
Којима сви држе лактове под грлом
И цео век
Ма ко да си
Провести у Србији
Где Запад прави паузу
Од неколико стотина километара
И наставља у Бугарској
На путу у будућност
Остављајући нас саме
Усред Ничега