[ZOE]

Da li stojis i čekaš me da se vratim

Da li znaš to da ću doći, kao uvek

Kao pseto put svoj što zna da njuši

Ono mesto gde ga biju al’ ga vole.



Da li stojiš i čekaš me, ti večita

Sa osmehom neke snage, nekog znanja

Onog znanja što ti ne da da sustaneš

Da sustaneš i da pustiš da sam jači.



Jači jednom, makar jednom, samo kratko

Da sam i ja samo malo, nekad svoj

I odlučan, i bez grižnje, bez krivice

Da sam čovek, a ne zrenje zakasnelo

To prokleto i večito.

Zoran Radmilovic