MARIHUANA
Marihuana je najrasprostranjenija I najcesce zloupotrebljavana psihoaktivna supstanca u nasoj sredini I u svetu, posebno medju adolescentima I mladim ljudima. Prema medicinskom stanovistu, marihuana je jedna od psihoaktivnih supstanci koja izaziva bolest zavisnosti. Njena upotreba moze da prouzrokuje akutne I hronicne psihicke I fizicke posledice. Medju mladim ljudima, danas, vlada zabluda da je marihuana kao prirodna supstanca, toliko "laka droga", da je skoro bez stetnih posledica po zdravlje.
Kako prepoznati osobu koja upotrebljava marihuanu?
Nije jednostavno primetiti direktno dejstvo marihuane. Promene ponasanja I izgleda uzivaoca nisu tako lako uocljive jer obicno nisu naglasene I nisu specificne samo za upotrebu marihuane. Oci su cesto zakrvarene, zenice mogu biti prosirene, (nose tamne naocare kada vreme nije ), puls je ubrzan, usta suva, govor je ubrzan, glasan, smeh je neobican u napadima. Neposredno nakon upotrebe marihuane moguc je hronican kasalj. U kasnijem periodu moze da se javi pospanost.
Poremecaji opazanja, halucinacije su retka pojava. Nekad se javlja povecan apetit, potreba za slatkim (vise se koristi cokolada, bombone ). Moze se primetiti nespretnost u pokretima u ravnotezi I zaboravnost za skorasnje dogadjaje. Ni jedan simptom nije apsulutno pouzdan za intoksikaciju marihuanom, jer slicni simptomi mogu biti posledica umora, emotivnih kriza ili raznih problema u adolescenciji. Sigurnost je veca ako se marihuana nadje umotana u celofanu od cigareta, najlon kesici ili u vidu cigarete, dzointa. Miris zapaljene cigarete marihuane je specifican I potseca na miris zapaljenog kanapa ili trave. Ako se marihuana izmrvi izmedju prstiju ostaje specifican miris koji najvise odgovara mirisu zacina origana. Miris dima od marihuane ostaje dugo u odeci, kosi I medju prstima .U slucaju da ne prepoznajete marihuanu mozete je odneti u skolu, pedagogu ili psihologu, u policijsku stanicu, ili u prvi kafic (konobar za sankom ce je najverovatnije prepoznati). Ako nadjete marihuanu u dzepu ili na nekom drugom mestu to ne mora da znaci da ju je vase dete upotrebilo. Ipak, verovatnoca za takvu mogucnost je veoma mala.
Najčešće se pojavljuje na ilegalnom tržištu kao: hašiš, marihuana i kanabis ekstrakt.
Ulični nazivi: trava, dope, joint, smoke (doup, džoint, smouk)
OPIS:
- Marihuana izgleda kao finije ili grublje izrezan duvan,
- Hašiš se pojavljuje u obliku smole - kolač crne ili smeđe boje,
- Kanabis ekstrakt se pojavljuje u obliku uljne otopine crne ili zelenosmeđe boje.
Nijedan oblik se ne rastvara u vodi, pa se ne mogu unositi u organizam putem injekcija.
Među mladima je posebno popularan džoint - marihuana pomešana sa duvanom isavijena u obliku grube cigarete, relativno se lako nabavlja, a jeftinija je od drugih droga.
U zadnje vreme veoma je raširena pojava uzgoja ove droge u saksijama i baštama, naravno ilegalno.
EFEKTI: Delovanje preparata kanabisa je depresivno i halucinogeno, dokazana je psihička zavisnost, ali nije i fizička, te ovu vrstu droge zbog te činjenice smatraju lakom drogom. To je razlog da je veoma raširena među mladima, pa i među onima koji se ne mogu smatrati narkomanina i zavisnicima.
NAČIN UPOTREBE: Najčešće se konzumira pušenjem, ali može i pijenjem "čaja", jedenjem. Za raspoznavanje su važni znaci: jaki, lagano sladunjavi miris zapaljenog suvog lišća, pribor za pušenje u školskoj torbi i po džepovima.
EFEKTI AKUTNE UPOTREBE DROGE:
- crveni jastučići ispod očiju,
- proširene zenice,
- spušteni kapci,
- zakrvavljene oči,
- nekontrolisano smejanje,
- loša kordinacija pokreta, što često dovodi do povređivanja.
EFEKTI DUGOTRAJNOG UZIMANJA DROGE:
- crvenilo i otok očnih kapaka,
- suva usta,
- emfizem pluća i bronhitis,
- rinolaringitis,
- alergijske reakcije,
- slabljenje imunološkog sistema.
Poremecaj ponasanja pre formiranja zavisnosti od marihuane
Pre nego sto zatrazite pomoc psihologa, pedagoga ili psihijatra I pre nego sto obavite razgovor sa vasim detetom razmislite I analizirajte promene u ponasanju deteta. Navedene promene u ponasanju deteta ukazuju na povisen rizik za zloupotrebu marihuane ili na vec formiranu zavisnost. Prve pojave simptoma zavisnosti mogu se videti u ponasanju. One u pocetku nisu toliko izazvane efektima same droge koliko su posledica ambivalentnih osecanja I grize savesti.
Prvo se zapazaju oscilacije raspolozenja sa manifestnim depresivnim periodima. U apaticnom raspolozenju narkofili se iskljucuju iz svih zbivanja ili ucestvuju u njima pasivno, u stanju su satima da leze u svojo sobi zagledani u jednu tacku. Ne govore mnogo I nemaju zelju za kontaktima sa ostalim clanovima porodice. Jedino interesovanje pokazuju za visecasovno slusanje muzike. Iz kuce izlaze na neodredjeno vreme I ne zele da govore o svojim izlascima, vracaju se vrlo kasno. Menjaju higijenske navike, frizuru, nacin oblacenja, upotrebljavaju sve vise ulicnih reci. Menjaju drustvo, napustaju stare prijatelje, sticu nove, u ponasanju neobicne I obicno starije, retko kad dolaze sa njima u kucu. Kada se ipak pojave sa novim prijateljima u kuci ovi se obicno ne javljaju, pokusavaju da izbegnu svaki duzi razgovor sa roditeljima I ukucanima.
Ne zele da se o njima razgovara: ko su, sta rade, gde I kako zive, ko su im roditelji itd.. Cesto telefoniraju, obicno na telefonu suskaju, ne govore glasno, spominju mnogo ulicnih reci I skracenica. Prestaju da se bave kreativnim aktivnostima (sportom ,kulturom, kucnim poslovima ). Preko dana sve vise spavaju, a nocu gledaju televizijski program ili slusaju muziku ( inverzija sna I budnog stanja ). Bude se oko podne. Od roditelja sve cesce traze novac. Novac I vredne stvari "nestaju" iz kuce. Sa roditeljima stupaju u verbalne pa I fizicke sukobe. Naglo popustaju u ucenju, dobijaju slabe ocene. Sve cesce izostaju iz skole ( ili sa posla), na casovima deluju odsutno I nezainteresovano.
Konflikti sa roditeljima u vidu visecasivnih diskusija I intelektualnog nadmetanja su sve tezi. Tema: nerazumavanje mlade generacije I njihovih potreba. Upadljivo lazu, u pocetku su ubedljivi pa se to ne primecuje, kasnije, lazu kad za to nemaju veceg razloga I potrebe. Menjaju stavove prema sebi I drugima. Sopstvene vrednosti ili precenjuju ili potcenjuju, prema drugima imaju uglavnom negativan I odbijajuci stav, a prema porodici ambivalentan ili odbacujuci. Poremecaje ponasanja sve cesce prate simptomi intoksikacije, znaci apstinencijalne krize, poremecaji raspolozenja, pamcenja I gubitak motivacije za rad.
Kako roditelji treba da se ponasaju kada kod deteta nadju marihuanu ili pouzdano saznaju da je koristi ?
Prvo se morate savladati da ne reagujete panicno. Ako nastupite sa moralistickim stavovima I optuzbama tipa "Obrukao si mene I celu porodicu" ili sa stavom "ti si narkoman, sve ces nas upropastiti", na dobrom ste putu da prekinete sveki koristan razgovor, jer se pojavljujete kao sudija I izvrsitelj kazne sto kod deteta stvara bunt I otpor. Ako ste jako uzbudjeni I besni sa panicnim I crnim mislima morate se smiriti jer u afektu ne vredi da vodite razgovor sa detetom. Pre razgovora sa detetom saopstite sve svom bracnom partneru kako bi zauzeli zajednicki stav. U slucaju da smatrate da ste nedovoljno informisani obratite se za savet skolskom psihologu, pedagogu ili psiholoskom savetovalistu koja se nalaze u svim vecim gradovima. Da bi vodili konstruktivan razgovor morate da imate dovoljno savremenih informacija o upotrebi I zloupotrebi marihuane jer vase dete ih ima sigurno vise nego vi. Ako ste na selu procenite ko bi o tome mogao najvise da zna, lekar, ucitelj, svestenik, policajac?.
Vrlo vazno je da pre razgovora sa detetom o tome jos sa nekim, ako je moguce sa strucnjakom, a sa bracnim partnerom svakako, podelite misljenje I zabrinutost. Ako sa detetom zapocnete razgovor direktnim pitanjem : "Ti pusis marihuanu ?", dobicete uglavnom odgovor "Ne, to je marihuana od moga druga ili to je obicna cigareta samo sam je jedanput probao". Nekima ce to biti dovoljno I odahnuce, "Hvala bogu, bio sam u zabludi", ali sumnja ce ostati.
Bolje je poceti indirektan razgovor o tome ko sve pusi marihuanu u drustvu I kakvi su njeni efekti. Kako ona izgleda. Kakvi su njegovi stavovi o upotrebi, o mogucim posledicama I opasnostima. Zatim treba preci na pitanje da li je probao marihuanu, koliko cesto je uzima I sta misli o stetnim posledicama I daljoj upotrebi. Ako dobijete pozitivan odgovor o upotrebi morate strpljivo, mirno I racionalno razgovarati o tome kada je poceo da uzima, koliko cesto.
Potrebno je da saznate da li postoji zavisnost, odnosno periodi nekontrolisane zloupotrebe od po nekoliko dana - dipsomanija (najcesce u dane vikenda ) ili je vec razvijena kontinuirana zavisnost, svakodnevna upotreba.