Ne znam koliko će se ova priča uklopiti ovde,ali vezana je za kafanu…
Bilo je to jedne godine na moru...dve prijateljice i ja napokon doživesmo dugo očekivani godišnji odmor...izašli jedno veče u obližnju kafanu u kojoj je bilo žive muzike,ajde malo da se opustimo i proveselimo...pored dosta pića,pesme i smeha napustili smo lokal u ranim jutarnjim časovima...
To popodne krećemo na plažu,kada smo kao došle k’ sebi,srećemo jednog gospodina srednjih godina,koji je zaginuo do ujutro kao i mi,a on će ti nama „zdra’o momci”,nas tri se pogledasmo onako između sebe
...mislim...ako nas dve nemamo tako zanosne
...ova treća ima i za nas dve...na to „momci” vrisnusmo u smeh.
Uveče ista priča,mi u kafanu kada dolazi pomenuti gospodin i prilazi našem stolu sa rečima „dobro veče devojke...e...jebi ga”,mi opet u vrisak...
Uvek kada se setim toga mi krenu suze od smeha.