PORNOGRAFKI JEZIK
Onoga trenutka kada su i devojke počele da koriste termin “riba“ ili “dobra riba“ da opišu jedna drugu, simbolički su pristale da i u jeziku i u životu budu samo hodajuća medjunožja. Možda bi , dakle, prava feministička revolucija mogla da započne baš u jeziku?
Kako stoje žene u jednoj kulturi, najbolje se može videti analizom jezika. U srpskom jeziku, u kome, paradoksalno, postoji million reči za svadju, mržnju i uopšte negativne vrednosne odrednice, a tako malo reči za izražavanje ljubavi, polna podela reči kojima se označava dobro ili loše, frapantna je i, na žalost, na štetu je ženskog roda.
Sve ružne reči kojima se označava nečija ljudska, fizička ili intelektualna manjakvost ženskog su roda – biti ovca, svinja, krava, kokoška, guska, koza ili stoka, neuporedivo je vredosno teže nego biti proglašen za petla, gusana, ovna ili jarca. U muškom rodu, te reči dobijaju čak i izvestan dignitet. Kad se za nekoga kaže da je koza – to znači da se radi o glupoj osobi (ženi) dok kad je neko jarac – to može da ma ima i pozitivnu seksualnu konotaciju, pogotovo ako se radi o “matorom jarcu“.
A kad smo već kod godina , tu su tek stvari očigledne – žene preko trideset godina ovde su najčešće proglašene babama, dok se za muškarca od šezdeset upotrebljava skladni eufemizam – “čovek u najboljim godinama”. Deda i čiča, takodje, neverovatno, u srpskom jeziku imaju izvesne seksualne konotacije , pogotovo s obzirom na izreku da “bez starca nema udarca“. Reči koje označavaju žene ili ženske atribute u našem slengu koriste se da označe negativne osobine – mlakost, brbljivost, dosadnost, džangrizavost, starost ili ružnoću – a kao što vidite, i ovi pojmovi su ženskog roda.
Tako u Srbiji, i muškarac može biti baba, tetka, strina, pa čak i “sisa“, što predstavlja skup najgorih moralnih osobina koje mogu da se zamisle kod jednog muškarca!
Sa druge strane, svaki pokušaj da se žargonskom prečicom opiše neka lepa ili zgodna žena završava se , i simbolički i stvarno, medju njenim nogama. Lepa i zgodna mlada žena opisana je vulgarnim izrazoma za ženski polni organ, čime se ženska lepota, privlačnost – a na neki način i svrha njenog postojanja, svode na magični trokutić. Za one koji nisu spremni da koriste ružne reči postoji zamena – a to je reč “riba“ ili “dobra riba“, čime se samo prividno otklanja od jezičke pornografije, pošto reč “riba“ sa svim svojim zoološkim i pornografskim značenjem, suštiniski nije ništa bolja od onoga što zaklanja, jer se i tu radi samo o ženskom polnom organu.
Onoga trenutka kada su i devojke počele da koriste termin “riba“ ili “dobra riba“ da opišu jedna drugu, simbolički su pristale da i u jeziku i u životu budu samo hodajuća medjunožja. Možda bi , dakle, prava feministička revolucija mogla da započne baš u jeziku?
Sa druge strane u srpskom jeziku vidi se ozbiljna opsednutost, neka kombinacija fascinacije i mržnje, i prema ženama i prema ženskim atributima.
U krajnoj liniji, u srpskom jeziku, većina psovki je usmerena ka majkama, sestrama, kevama, a ženski polni organ, korišćen u jezičke svrhe, u poslednje vreme služi za označavanje najjadnijih moralnih osobina. Tako se srpske psovke ispostavljaju kao posebno polje za istraživanje odnosa prema ženi – kad malo bolje razmislimo, možemo sasvim jasno videti da se tu uvek radi o nekoj vrsti simboličkog silovanja, iživljavanja, nasilja nad ženom i njenom polnošću. Jer kako drugačije objasniti činjenicu da se ženski polni organ , u svim jezičkim varijantama, koristi da u isto vreme označi i najlepšu devojku, i najodvratnijeg muškarca, a da je psovačka pretnja simboličkim silovanjem, najdominantniji vid komunikacije medju Srbima?
Psovanje je vid jezičke agresije, a u toj agresiji, obrni-okreni, žene su one koje stradaju, tačnije- one su uvek “ona stranka“.
Kad je seks u pitanju, medjutim, postoji uverenje da tamo gde se mnogo priča, malo se radi. O tome je na dosta duhovit srpski način, svedočio i Bata Živojinović kao čuveni ”Trokrilni” u filmu ”Štefica Cvek u raljama života”. Rečju, mnogo je pretio, malo je radio.
Iz ovoga bi se dalo zaključiti da u narodu u čijem su jeziku polni organi odomaćeni u svakodnevnom govoru i u kome je glagol za polno opštenje najčešće upotrebljavani glagol, seksa, u stvari, nema dovoljno.
A ženski rod ne prolazi dobro ni u jeziku, ni u životu.
Mirjana Bobić Mojsilović