Citat:
memento kaze:
Da li ste doživeli nekada neprijatnost slušajući od neke osobe stvari o sebi za koje ste mislili da su na neki način tajna?
|
zivim u malom mestu, sve zna o svakom.. pa dobro, ne bas sve, ali retko sta moze tajna da ostane, posto trac leti brze od svetlosti
znam kome se poveravam i kome sta govorim, nije moj zivot svakom dostupan.. i samim tim, jako malo ljudi zna nereprezentatvine stvari o meni koje bi mi smetalo da cujem od nekih osoba koje to ne bi trebalo da znaju..
ne mogu da kazem da se nije desavalo..
ima jedna stvar o meni koja je.. pa bukvalno javna tajna.. i svi su odjednom jako pamtni kad "nekom drugom treba kresati zivicu"
samo par ljudi zna pravu pricu.. ovo kruzi po selu vec nekih.. pa deset godina, da ne preterujem
i u razgovoru sa tim ljudima, posebno ako pricamo o ozbiljnijim temama, ne mogu da se suzdrze a da ne pocnu spiku o tome.. "Kako pomoci Teodori u nevolji?"
sjasite ljudi sa mene..
Citat:
memento kaze:
da li ste nekada doveli u neprijatnu situaciju nekog od svojih prijatelja zato što ste nehotice (ili svesno) iznosili podatke o njima nekim trećim osobama i time i sebe doveli u nezavidan položaj?
|
ono sto meni neko kaze u poverenju, to je svetinja, ne bih odala neciju tajnu ni da me teraju.. jednostavno, ako se nekome poveris i ako ti taj neko to poverenje uzvrati, zasto se kockati sa necijim poverenjem? Nije mi se desilo nikad da prijatelje obrukam tako sto cu da se izlanem necim sto mi je povereno.. moze da se desi npr. da otkrijem deo u prici, slucajno, jer mi je jezik brzi od pameti, ali nikad da komplet pricu odam.. kad bi mi se to desilo, ne bih sebi nikad oprostila, manje vise sto mi ljudi vise ne bi verovali..
jednostavno, ne radim drugima ono sto ne bih zelela da rade meni..