[A6quattro]

Ne znam da li si dobro, ni tacno gde si, ali cesto te se setim. Ne mogu ocekivati da mi se javljas. Znam kako je bolna spoznaja koju nosis u sebi.

A ljubav? Da li je jos spremna podneti "zrtvu" i dati podrsku?

Zelim da ti veceras pisem. Nekako kao da pisem samom sebi, mojoj drugoj polovini duse. Ziveo sam u svakoj tvojoj reci, osecao svaki drhtaj. Znas, nedostaju mi, nedostaju mi tvoji opisi. Nedostajes mi ti. Znam da moramo krenuti dalje i tragati za novim poljima sastajanja, ali cini mi se kao da sam s tobom stao i ja. Kao da vise nemam snage za dalje. Kao da mi je sve postalo nevazno.

Draga moja, molim te zapisi negde sta osecas u ovom trenutku. Zivot nije pesma i niko nam nije obecao da cemo srecni i bez problema prolaziti kroz njega, ali ipak je vredno zrtve za poneki tren osmeha i srece. Za poneki suncan dan. Molim te nemoj klonuti. Veruj mi da postoji neka mirisna ruza koja ceka da je uberes i zagrlis na svojim grudima.

Mila moja, kako da ti podarim osmeh kad i sam osecam suze u ocima. Kako da ti pruzim ruku kada i meni nedostaje ruka.
Ne znam, mozda je dovoljno samo to da znas da ipak nisi sama. Saljem ti cesto misli put juga, tamo gde tvoja dusa postoji.

Ne brini sacuvacu sva mracna i hladna jutra severa za tebe. Kad ces doci? Sacuvacu sva orkanska nevremena u sebi da te ne povrede. Divicu se jezerima u tvom pogledu i zvezdi severnjaci. Osecacu tvoj nezni dodir i blago milovanje juga.

Zeleo bih da ljubav traje, da se ne gasi plamen u daljini, da tinja.
Sad prestajem jeku i tutanj da slusam u sebi, taj glas samoce sto me dovodi do ludila. Jesam li to zaista ja? Zar je tako malo potrebno da vidimo slomljene latice svog ponosa?

Mila moja, budi jaka i izdrzi svu nepravdu koju ti zivot nanosi. Doci ce sreca, ali boli dok se treba cekati. Zelim ti snage za dalje.

M.