[A6quattro]

Subjektivni je utisak da se brzim, instant - zivotom u informativnom haosu vreme ubrzava.

Ali, ono ipak tece pravolinijski, odnosno upravo onako kako smo se dogovorili - sekunda za sekundom, minuta za minutom, dan za danom.

Mada cesto imamo osecaj da nemamo vremena, bilo bi logicnije reci da u vremenu nema nas. Ono tece, a mi smo van njega. Iz trenutka u trenutak, zivimo van trenutka.

Nalazimo se na mestu sa kojeg se pruza prekrasan pogled, ali nismo prisutni jer se bavimo zaostalim racunima za companiju; razgovaramo s prijateljima, a misli nam beze u unutrasnje dijaloge sa zamisljenim sefovima.

Plutati prosloscu i buducnoscu ustvari je nase uobicajeno, normalno stanje. Biti prisutan, biti tu je anomalija, retkost koja se dogadja u retkim situacijama kad nas zadesi snazan dozivljaj lepote ili iznenadna zivotna opasnost.

A vreme nije nista drugo do tok sadasnjih trenutaka.

"Ništa se nikada ne dogadja u proslosti - dogodilo se u sadasnjem trenutku". U knjizi "Moc sadašnjeg trenutka" - Eckart Tolle pise, "Nista se nikada nece dogoditi u buducnosti - dogodi ce se u sadasnjem trenutku. Proslost i buducnost ocito nemaju vlastite stvarnosti. Oni svoju stvarnost posudjuju od sadasnjeg trenutka."

Ko ce taj misteriozni sadasnji trenutak medju svim tim obavezama dohvatiti? Ko ce ga primetiti? Ko ce se u njemu odmoriti? U trci za novcem, zivotno vreme smo ponekad skloni sasvim obezvrediti.

Jedan od osnovnih razloga tome je pomanjkanje motivacije za ostvarenjem vlastitih zivotnih zelja i ambicija. Izuzetno je malo ljudi koji rade posao koji vole i od njega zive. A kad je posao proteran iz zivota i kad se radi iskljucivo zbog prezivljavanja ili gomilanja bogatstva, vreme provedeno u takvoj vrsti delovanja nas ne ispunjava, vec trosi.

Kako bi se klupko pocelo odmotavati i unutrasnji svet se poceo aktivnije izrazavati vazno je na svoj, jedinstven, lican nacin se pokrenuti. A to se nece dogoditi u buducnosti (jos manje u proslosti), vec jedino - u sadasnjosti.