Citat:
memento kaže:
Banatska republika nikada de fakto nije postojala. Ona je jedna nerealizovana ideja i posledica je nastojanja mađarske vlade u pokušaju da se ublaže posledice poraza jednog krvavog rata za koji je tadašnja politička mađarska elita bila debelo odgovorna. Licemerno je analizirati i to posebno na takav način odluke i način funkcionisanja Velike narodne skupštine, a ne prikazati ukupne uslove koji su tada vladali na ovim prostorima, kao i period rata koji je predhodio tome. Pozivanje na procente i brojke stanja stanovništva u tom trenutku smatram neozbiljnim, jer ko je tada i kako vršio popis stanovništva, a da ne pominjem na broj poginulih, nestalih i raseljenih u toku rata...
Ova tvrdnja je toliko netačna da je groteskna. Govoriti o multietničnosti na delu teritorije koji je još formalno pripadao Austrougarskoj monarhiji na samom kraju jednog sramnog rata koji je inicirala i zločinački vodila upravo zemlja koja je i pokušala da instalira Banatsku Republiku...
Naravno da do ova veća nisu kvazi, ali je zato srpsko posleratno veće kvazi i nelegitimno. Zaista nepristrasna metodologija.
Rumunska odluka, kao uostalom i srpska su potpuno legitimne i zasnovane na međunarodnim ugovorima i interesima svojih naroda i matičnih država koje su pripadale državama pobednicima. Kada govorimo o katastrofalnim porazima Srba i njihovog obraza, ne znam da li je poznata "epizodica" koja se zove Solunski front i potpuni slom snaga Centralnih sila na tom delu vojišta, ali i neviđenim zverstvima kojima su bili izloženi Srbi tri godine od strane onih koji su se preko noći počeli da zalažu za multietničnost dobrosusedstvo u nekakvoj Banatskoj republici...
To taman da je i tačno, a nije (posebno ono o nadnacionalnom itd), prenebrebegava se činjenica da, i po tom popisu, više od dve trećine stanovništva nije želelo ni da čuje za takvu državu
Te mini državice su zaista postale u jednom vakuumu nepostojaonja države i nisu od nikakvog većeg značaja, niti su imale snažnije korene u narodu.
Spočitavati Srbima etničko čišćenje je krajnje degutantnoi to, gle čuda, kao bez ikakvih razloga, odnosno posle nekakvih svetskih ratova koji se pominju kao da je u pitanju bio EXIT ili neki humanitarni koncert, a ne između ostalog i pokušaj stvaranja novog svetskog poretka zasnovag na dokazanom genocidu (Nirnberški proces) i brojnim i nezapamćenim zločinima u kojima se, opet, kao odgovorna našla i politička elita mađarske države je dokaz o potpunom odsustvu smisla za argumentovanom sagledavanju stvari i ja na ovoj temi neću više polemisati.
|
Baš me zanima kako je to madjarska vlada bila odgovorna za rat? Da možda terorista Gavrilo Princip nije Madjar? Ili su Madjarska i njena bili upleteni u atantat na SVOG prestolonaslednika jer je hteo da stvori treći, slovenski, entitet u Austro-Ugarskoj?!
Popis do tebe, u sadašnjoj istoriji, niko nije oprgavao, fluksoacije u stanovništvu nisu velike, u Austro-Ugarskoj su svi išli u vojsku, nije bilo privilegovanih nacija.
Da li ti imaš bar JEDAN materijalni dokaz u umešanosti madjarske tj. austrijske vlade u procesu stvaranja Banatske republike?! Ili je to nova teorija zavere?
Postoji jedan mit u srbijanskoj istoriji iz udžbenika osnovne i srednje škole. To je mit pobednika u ratu. Malo se priseti 1915. kada je
celokupna srbijanska vojska sa vladom
završila na Krfu. Od tog trenutka, preko Soluna, do Beograd, srbijanska vojska je bila pod
KOMANDOM Antante tj. generala Franchet d'Espérey.
Karloyjeva vlada je potpisala primirje sa Antantom po kome su vojnici iste bili dužni da sačuvaju pravni poredak i bezbednost gradjana.
O
moći i
nezavisnosti srbijanske vojske govori činjenica da je za samo 25000 srbijanskih vojnika bio
dozvoljen ulazak u Vojvodinu. Madjutim, pošto je K und K vojska još uvek bila ogromna sila, prilikom povlačenja preko 200000 austrougarskih vojnika preko teritorije Vojvodine Srbijanci su, po dogovoru, morali držati distancu od 10 km od ove povlačeće vojske. Svaki put kada bi se približili manje od dogovorene distance, carsko-kraljevska vojska bi ispalila hitac upozorenja iz topa u vazduh.
Za "zverstva" okupatora Beograda, idi do Košutnjaka i naći ćeš spomenik "palim srbijanskim junacima odbrane Beograda", u potpisu Makenzen. To zločinci ne rade, ne dižu spomenike neprijatelju.
Ne znam u kakva zverstva su bili umešani Banaćani, ovo su ozbilje optužbe.
Inače situacija u Banatu 1918. nije bila crno-bela. postojale su čak još i 3 struje u švapskom korpusu. Prva, pod uticajem Reinhold Heegn se zalagala za ulazak Banatu u kraljevinu SHS, druga sa Kaspar Muth i sveštenikom Franjom Blaškovićem (gle, čuda, Srbin, autohtoni) za samostalni Banat pod madjarskim ili
francuskim protektoratom, treća sa Viktor Orendi-Hommenau, Andreas Dammang, Johann Tengler, Josef Gabriel, Johann Röser su hteli Banat da pripadne Rumuniji. Inače sava ova gore pomenuta imena su bili aktivni političari i činioci u banatskoj političkoj istoriji i davno pre 1918.
Za razliku od Srbije, u Rumuniji Švabe NISU bile proganjane posle svetskih ratova, što danas govori i popis stanovništva. Čak je predsednik Banatske republike dr Oto Roth umro 1956 u Temišvaru. Rumunija nije vršila revanšizam nad Banaćanima.