[Mopiell]

Leonard Peltier kaže: Neću prežaliti porodičnu kuću..... neću prežaliti što nisam bio pored moje bake kada je umirala ....... neću prežaliti što nisam rekao ono što osećam dragim osobama kojih više nema .......

... što baki nisam više govorila koliko je volim ... što je nisam više slikala da pokazujem slike Andiki, njenom praunučetu kad poraste ... što nisam mogla da se oprostim (nisu me pustili u šok sobu)... što joj nisam tolke stvari rekla ... što nisam tolke stvari pitala ... i što joj nisam hazvalila na pravi način sve što je uradila za mene ... svaki poljubac, svaki zagrljaj i priču za laku noć...
... bakinu i dedinu kuću. prodali su kuću u Vršcu da bi kupili tu u Mužlji da bi živeli samnom, sa mojim suprugom i sa njihovim praunučetom...
... žalim za još neki stvarima, propuštenim prilikama, ali ovo će me boleti do kraja..