Tu skoro sam preturala po kutijama koje retko vadim i u kojima držim sve i svašta... A onda dođoh i do one posebne... Mala benkica od belog konca, svetloplavi šeširić, mornarska haljinica veličine podlaktice, narukvice iz porodilišta, jedan gumeni Gonzo- omiljena igračka moga sina kad je bio bebac i makani ružičasti zekan s kojim je spavala moja kći, dve muzičke igračkice na navijanje koje su ih uspavljivale, i dve "radosnice" već odavno popunjene... Zatvaram svoje blago nazad u kutiju uvek sa istom mišlju... Šteta što ne mogu malo duže da budu mali...
nije dotakla nista sto bi moglo da boli
njene ruke su bele kao led
njene misli su ciste, ona misli da voli,ona veruje, veruje