[euridika]

Bila sam na utakmici Partizan - Groningen, sada sam stigla sa nje, koliko sam svim srcam navijala za najdraži tim na svetu toliko sam se nervirala zbog ponašanja velikih, najvećih grobara. Neki od njih su po desetak godina mlađi od mene, kada sam ja već ponosno vriskala "parizan" na sav glas oni još nisu bili ni rođeni, i ti isti veliki grobari su mene oterali iz njihovog centralnog dela publike, jer je sa mnom bio drugar koji je Holanđanin (čuli su nas kako pričamo na engleskom i rekli nam da nam nije mesto tamo!) i koji je zbog mene došao da navija za partizan, i koji je jako duševno i glasni navijao za partizan! Pevale se neke čudne pesme, uzvikivala se neka imena, nije mi jasno za čije dobro i koga i kako ti ljudi promovišu u svetu. Uprava treba da da ostavku, ali ne bilo na odmet kada bi i neki veliki grobari uradili isto. U svako slučaju, osećaj je na kraju ipak pozitivan, prošli smo, igrali smo solidno, Kralj me je užasno prijatno iznenadio, bole me ruke od silnog aplaudiranja i noge od skakanja, ali vredelo je i drago mi je što sam bila tamo!