Baš o tome mislim ovih dana...
Toliko brzo,da toga nisam svesna.Moja Kiki ima 12,a moje Pile 9,nedavno sam im pričala,dok smo zajedno razgledali njihove bebeće slike,kakvi su bili kao bebe
.Kuća se orila od smeha,dok sam im dočaravala,kako sam se svako jutro u strahu budila,jer se Kiki svojski trudila,kada je imala tri (cele) godine,da uskoči u krevetac,gde je spavao Pile,tek rođena beba...
Pošto mi je na svoj način objasnila,da joj je zauzeo ne samo krevetac,nego i mamu..rešila je da sprovede,plančić,i da ona lepo svog batu skloni na neko drugo mesto
...
Znam delovaće sebično,al tako mi ponekad fali da budu "bebe"
.
Baš mi fali,a s' druge strane,opet sam srećna,kad ih vidim sada tako "velike",male ljude.
Treba ih samo voleti...i maziti,i ne dozvoliti vremenu da leti u tom smislu...mazite ih i volite,uvek...to vreme, ne može da vam oduzme
.