Cenim ljude koji su u 'nekim godinama', i maximalno se trudim da se ophodim sa poštovanjem ali....
Moj odnos sa suprugovim roditeljima se postavio na svoje mesto kada sam ih izbacila iz stana. Ne ponosim se time ali nakon par dana i 'sleganja prašine' priznali su da sam bila u pravu, da nisu trebali da se petljaju u nešto što ih se ne tiče i sve se nekako od tada postavilo na svoje mesto, odnos nam se doveo u red.
Bio je takav momenat da sam morala da povučem crtu, možda malo grubo, ali se sada bar zna da postoji linija koja se na prelazi i zna se gde se ta linija nalazi.
Ponekad izleti poneki komentar koji baš i nije potreban, ali sa tim mogu da se izborim isključivanjem tipa 'aha
' tj. iskuliram i već shvate da su blizu granice.
Ipak posle svega živimo u istoj kući, doduše svako u svom stanu, potpuno fizički odvojeni, ali tu smo, i nađemo se jedni drugima kada treba.
