Bitka kod Kane
Конули те године били су Гај Теренције Вар и Луције Емилије Паул.
Одлучили су да се боре са 8 легија што никада раније није било забележено.
Свака легија је имала око 5000 војника не рачунајући савезнике.
Сваки конзул је добио пола савезничке војске и две легије.
Када је Емилије видео да је околина равна и без растиња, рекао је да не би требало да се сукобљавају са непријатељем јер је моћнији у коњици већ га треба навући на терен где ће исход сукоба одлучити пешадија.
Међутим, Гај је био другачијег мишљења.
С обзиром да је команда над војском сваког дана у рукама другог конзула, Гај је преузевши команду, дигао логор и кренуо са жељом да се приближи непријатељу.
Ханибал је кренуо у сусрет са лако наоружаним пешацима и коњаницима, изненадивши Гаја на маршу.
Римљани су успели да издрже први напад захваљујући тешко наоружаној пешадији.
Када се смркло војске су се разишле.
Сутрадан се Луције са 2/3 војске улогорио уз реку Ауфрид, а трећем делу војске је подигао логор и поставио га преко реке нешто даље од непријатељског логора.
Ханибал је сместа дигао логор и поставио га на ису обалу Ауфрида и поставио га на обалу где се налазио већи римски логор.
Сутрадан је Ханибал постројио војнике у бојни ред и чекао непријатеља.
Луције је мировао и безбедио логоре заштитницама.
Ханибал је дуже време чекао, а затим послао војску назад у логор.
Нумиђане је послао да нападну водоноше из мањег римског логора.
Нумиђани су долазили до самог логора и онемогућавали снабдевање водом, што је разбеснело Гаја.
Чим је преузео команду, Гај је извео војску из оба логора истовремено па је војску из већег пребацио преко реке и одмах развио бојни ред.
До њих, у истом реду, поставио је војнике из другог логора, окренувши све према југу.
Рмску коњицу је поставио уз саму реку, на десно крило, а до њих у истој линији пешаке.
Манипули су били гушћи него обично.
Рмске восковође су свој главне снаге, пешадију, поставили у средину у неколико линија.
Са стране на десном крилу налазила се римска коњица, а на левом бројнија савезничка.
Ханибалова војска, распоређена у мање групе савезника, распоредила се на неуобичајен начин.
У прве редове, Ханибал је поставио 8000 Балеарских праћкаша.
Иза њих се налазила главна трупа, Иберска и Келтска пешадија, распоређена у полукружниј формацији ка римској војсци.
Нешто иза пешадије на врховима полукруга, са сваке стране налазиле су се трупе Африканаца, лаке пешадије.
Нешто издвојени, сасвим са леве стране, положај су имали Иберски и Келтски коњаници.
Крајње десно крило заузимала је Нумиђанска коњица.
Десним римским крилом командовао је Емилије, а левим Гај.
У средини су се налазили прошлогодишњи конзули Марко и Гнеј.
Код Картагињана, Хаздрубал је водио лево крило, а Ханон десно.
У средини се налазио Ханибал са братом Магноном.
ТОК БИТКЕ:
Битка је отпочела фронталним нападим Римљана на центар Ханибалове војске.
Балеарски праћкаши су нанели прве, али не велике губитке.
Одмах потом прећкаши су се брзо повукли назад, кроз редове пешадије.
Скоро истовремено, много лакше наорзужани келтски и иберски пешаци су се повукли назад не ступајући у контакт с Римљанима.
Њихов поредак се из полуместечастрог веома брзо преобликовао у праву линију па даљу у нови полумесец, овог пута са врховима окренутим римској војсци.
Истовремено, са покретом пешадије у центру, Афричка лака пешадија је кренула напред опкољујући римску војску с крила.
Римска коњица фронтално је напала коњицу Ханибала на крилима, али како су Ханибалове трупе биле бројније, римљани су убрзо одбијени, прво на левом крилу.
Тада је Иберска и Келтска коњица, са левог крила, прошла иза римских трупа у напредовању и задала одлучујући ударац коњици римских савезника, нападом с леђа.
Римске трупе су се нашле полу опкоњене и остају без помоћи коњице с крила.
Тада је распоред следећи:
Са предње стране их нападају келтски и иберски пешаци, који су се после повлачења зауставили и окренули ка Римљанима.
Римске трупе су биле збуњнњ и у хаосу па су изгубиле борбени поредак.
Потпуно окружење Римљана и тачку на било какво одступање ставила је Хаздрубалова коњица.
Он им је нсарнуо са леђа.
Само мали број је успео да побегне у Велузију, а међу њима и Гај Теренције.