[euridika]

Teško mi da ih razdvajam i nekoj dajem veću, a nekoj manju vrednost.

Mešini "Derviš i smrt" su me uveli u svet knjiga, filozofije, lepote, tragedije življenja, voljenja i umiranja. Kao srednjoškolac sam je prvi put pročitala, pa sam onda opet, pa onda opet, pa onda opet, podvlačila, prepisivala čitave delove knjige da je nekako celu zapamtim, nisam i nikada neću, ali je volim i nosim u sebi.

Crnjanski "Roman o Londonu" o lepoti i snazi ove knjige ja ne umem da raspravljam, nema sam, samo delove pamtim, kao da sam živela u njima, borba i očuvanje integriteta (šta god to bilo), ljubav, i težina od koje srce puca. Kiša i lepota i iskrenost koje idu uz kišu, tada sve maske padaju i ostajemo to što smo, goli do kostiju...

Branimir Šćepanović "Usta puna zemlje" Ne znam šta da kažem o ovoj knjizi, paradoks življenja i borbe u najsurovijem obliku, ja je svukud sa sobom nosim.

Kišova "Mansarda" jedna od najlepših ljubavnih priča koje sam ja ikada pročitala. Čula sam da je se on odrivcao pred kraj života, govorio kako to nije bio pravi on, žao mi ako je tako bilo.

Filip Pulman - "Njegova mračna tkanja" Trilogija o otkrivanju dobra i zla, svetova i univerzuma, ljubavi, straha, prijateljstva, očima jedne petogodišnje devojčice, koja kroz knjigu odrasta do dvanaestogodišnjakinje, čini mi se. Fenomenalna filozofsko - religijsko - naučna igra života.