Istočna Srbija - Gamzigrad
Većina nas Vojvođana (verovatno i drugih naših ljudi) slabo poznaje Istočnu Srbiju jer nas kroz nju ne vodi put negde dalje gde smo se zaputili.
Ja sam u više navrata prolazio nekim delovima Istočne Srbije i područjem Đerdapa, ali ne na
Tour de Serbia.
Tako je i ovo došlo na red.
Bilo je to trodnevno putovanje (dva noćenja): preko Požarevca na Viminacijum, dalje pored Dunava (tj. jezera) do Tekije gde sam rezervisao privatni smeštaj. Preko Interneta i telefonom sam došao u kontakt sa Turističkom organizacijom u Tekiji i kad smo se približili mestu, javio sam se ljubaznoj gospodjici Živki sa kojom smo se našli i stigli do smeštaja. Privatni smeštaj je uobičajen za naše uslove, a i cena je uobičajena - 500 din. za noć ako je manje od tri noćenja.
Sledećeg dana smo (dobrim, magistralnim putem) preko Kladova, Brze Palanke i Negotina otišli do Zaječara, odnosno do Gamzigrada. Vratili smo se sporednim, ali pristojnim putem obilazeći Bor sa istoka pa preko Mosne na jednom Đerdapskom zalivu blizu Dornjeg Milanovca - nazad u Tekiju.
Trećeg dana (u povratku) smo išli pored Đerdapskog jezera do Donjeg Milanovca, pa preko brda na Majdanpek i onda pored Peka i Kučeva prema Požarevcu.
Putovanje je bilo izuzetno lepo i sadržajno iako nismo uspeli da vidimo ni deo onoga što sam bio pripremio kao vredno posete. (Obišli smo i nekoliko manastira, a naravno i 'preskočili' još više.)
Od NS do Kladova treba četiri sata efektivne vožnje. Kad se na to vreme dodaju zadržavanja - to je ceo jedan dan. Tako je bilo i naredna dva dana. A razloga za zadržavanja ima i previše - od uzivanja u lepim pogledima na prirodu, na razgledanje znamenitosti, na opuštanje u lepim ambijentima...
Pripremajući se za ovaj put nabavio sam mapu Nacionalnog parka Đerdap (dva 'toma' - dvostrukog formata od uobičajenih autokarata) sa obiljem obeleženih mesta vrednih poseta. Na žalost, nisam uspeo da je koristim jer smo i bez nje nailazili na ono što se ne propušta.
Sve u svemu, jedan
tour je dovoljan ili samo za prvu informaciju, ili za samo jedan deo područja.
Sa predstavljenjem ovog našeg putovanja počinjem od najudaljenije tačke do koje smo stigli - od Gamzigrada. Valjda zato što mi je ostao u vrlo lepom sećanju još iz vremena kad se nije znalo da je to
FELIX ROMVLIANA (za one koji nisu učili Latinski - 'v' se čita kao 'u'). Tada (sredinom 70-tih) bio je otkriven samo deo i nije se znalo da je to carska palata. Arheolozi su bili svuda oko malog broja posetilaca, ili obrnuto, posetioci su se muvali između arheologa. A koračali smo i po podu od mozaika koji sada nije tu.
Bio sam još nekoliko puta kad sam poslom dolazio u taj kraj. Kad bi domaćini predložili da pogledamo Gamzigrad, nikada nisam rekao - hvala, ja sam već video!
GAMZIGRAD - FELIX ROMVLIANA
(Naišao sam da Gamzigrad znači mesto na kome 'klize', 'gamze' - misli se na zmije, kojih je u ruševinama bilo mnogo.)
Gamzigrad je već sredinom XIX veka ocenjen kao veliko i izuzetno značajno arheološko nalazište. Geolozi, istoričari i arheolozi su u to vreme na različite načine opisivali i tumačili "ostatke jedne od najvelelepnijih građevina prohujalih vremena" koje su uočili na ovom mestu, a Feliks Kanic je svojim crtežima Gamzigrada iz 1860. i 1864. godine želeo sve da uveri da se tu nalazi "jedna od najvećih i najočuvanijih rimskih građevina u Evropi".
Krajem XIX veka nekadašnje romantičarsko ushićenje pred razvalinama drevnog grada ustupilo je mesto uzdržanom, strogo racionalnom prosuđivanju, pa je Gamzigrad protumačen kao veliki vojni logor (castrum).
Ta uprošćena predstava o Gamzigradu održala se sve do sredine našeg veka, do početka sistematskih arheoloških istraživanja u 1953. godini. Iskopavanja koja su usledila pokazala su da Gamzigrad nije vojni logor već velelepni dvorac izgrađen za kratko vreme, i to po volji i zamisli jednog cara.
Tek 1984. godine konačno je rešena zagonetka Gamzigrada. U jugozapadnom delu palate, u jednoj građevini sa mozaičkim podovima i zidovima oslikanim freskama, te godine je nađena arhivolta od tufo-peščara na kojoj je uklesan natpis FELIX ROMVLIANA.
Taj natpis uvodi Gamzigrad u istoriju na velika vrata i svrstava ga u carske gradnje, u onu kategoriju spomenika rimske dvorske arhitekture kojoj pripada i Dioklecijanova palata u Splitu. S druge strane, pomenuti natpis omogućuje međusobno usklađivanje i dopunjavanje istorije i arheologije, jer u slučaju Romulijane arheološki nalazi upravo rečito govore o onome o čemu istorijski izvori ćute.
.... Rimski imperator Galerije (cezar od 293. do 305. godine, avgust od 305. do 311. godine) rođen i sahranjen u Priobalnoj Dakiji, i to u mestu koje je po svojoj majci Romuli nazvao Romulijanum..... I sam naziv 'Feliks Romulijana' zaslužuje posebnu pažnju. ... Naziv Romuliana podrazumeva vilu ili kuću Galerijeve majke Romule, tj. bukvalno znači Romulina vila ili Romulina kuća. Epitet felix pokazuje, međutim, da reč vila ili kuća u tom nazivu ne može imati uobičajen, već jedini metaforičan smisao. Jer felix u nazivima i imenima nikada se ne koristi kao jednostavan ukrasni pridev, već jedino kao predikat bogova, careva, carica, oblasti ili gradova kojim se izražava njihova svetost, slava, plodnost ili prosperitet. U konkretnom slučaju reč felix sadržana je u nazivu mesta gde je rođen novi Romul, kako je Dioklecijan nazvao Galerija, a koja je posvećena njegovoj roditeljki Romuli, čije ime, takođe legendarno, asocira na imena ličnosti koje su povezane sa osnivanjem Rima i njegovom mitskom istorijom. Zbog toga naziv Felix Romuliana, treba shvatiti u značenju Roma nova, Roma secunda, ili, još preciznije, kao oznaku za sveto mesto, za neki večni, nebeski grad.
Reljefni ukras na arhivolti na kojoj je natpis uklesan potvrđuje da u nazivu Felix Romuliana prva reč ima čisto religijsko i ideološko značenje, da izražava svojevrsnu konsekraciju i aludira na nešto što je sveto i večno.
Svi dekorativni elementi koji okružuju natpis Felix Romuliana – listovi bršljana, lovorov venac i paunovi – oznake su za konsekraciju i apoteozu, kao i simboli za večno trajanje, za besmrtnost. Nije potrebno navoditi sve primere gde ti elementi, skupa ili pojedinačno, izražavaju isto ono što je pretpostavljeno za reč felix u nazivu mesta koje je sagrađeno s ciljem da proslavi i ovekoveči jednog harizmatskog vladara i njegovu roditeljku. Sadržaj i ikonografija tog natpisa ne mogu se stoga odnositi na Romulinu vilu u uobičajenom smislu tih reči, već jedino mogu označavati sveto mesto, sakralno zdanje koje novi Romul podiže za večni spomen majci i sebi.
Za one, kojima će biti uživanje da se u carskoj palati osveže nekim napitkom ili sladoledom, na raspolaganju je takvo mesto (desno se vidi deo plavog suncobrana).
Arheološka iskopavanja koja su u Gamzigradu obavljena posle otkrića arhivolte sa natpisom ne samo da su verifikovala navede zaključke o Romulijani već su omogućila da se do kraja razotkriju sve pojedinosti Galerijevog političkog, ideološkog i religijskog programa, kojim je i motivisana i izgradnja Romulijane.
Do 1990. godine arheološki su istraženi svi značajni punktovi unutar bedema Romulijane.
Već su prvi istraživači Gamzigrada primetili da se i izvan prostora obuhvaćenog bedemima nalaze ostaci različitih građevina iz rimskog vremena, posebno na grebenu Magura koji se uzdiže istočno od glavne kapije Romulijane, na udaljenosti od približno 1000 m. Zbog istaknutog, gospodarećeg položaja Magure u odnosu na okolne dolove i uzvišice, kao i pogodnosti za osmatranja nadaleko, i ruševine koje su tu uočene smatrane su ostacima kula i osmatračnica. Arheološka istraživanja pokazala su, međutim, da je Magura svojevrsni sveti breg, Mons sacer, da je od praistorijskih vremena njen vrh bio sveto mesto najvećeg poštovanja i da su upravo tu Romula i Galerije sahranjeni i uvršćeni među bogove...
Mala zbirka daje osnovna obaveštenja o Gamzigradu.
...Van svake je sumnje da su drvene konstrukcije na kružnim platformama u stvari monumentalne lomače, kao i da ogradni kameni zidovi i nad njima nasuti tumuli obeležavaju na grandiozan i trajan način mesto na kome je obavljena ceremonija vezana za ličnosti sahranjene u mauzolejima na Maguri... Samo su dve ličnosti mogle da na domaku Romulijane budu sahranjene i uvršćene među bogove: Romula i njen božanski sin Galerije. Romula se u istorijskim izvorima pominje pred početak velikog progona hrišćana 303. godine, dok se za Galerija zna da je umro 311. godine i da je sahranjen u Romulijani. To znači da su mauzolej i konsekrativni spomenik na južnoj strani podignuti u 311. godini. Romula je sahranjena na Maguri, verovatno neku godinu pre 306. godine,..
Arheološka iskopavanja na Maguri još nisu okončana.
Romulijana je kompleksan sakralno-memorijalni spomenik koji podrazumeva monumentalni tetrapilon, palatu u kojoj će Galerije za života boraviti kao stariji avgust (senior augustus), posle smrti biti poštovan kao bog (divus), i mauzoleje sa konsekrativnim spomenicima.
Događaj presudan za Galerija kao vladara i čoveka bio je pohod na Persijance 297. godine, njegova pobeda nad kraljem Narsejom, zadobijanje ogromnog blaga, osvajanje Jermenije i prodor u Mesopotamiju. Istorijski izvori i arheološki spomenici pokazuju da je ta pobeda duboko impresionirala i Dioklecijana i sve podanike Carstva. Galerije je od tada slavljen kao novi Romul i novi Aleksandar.
Moj snimak glave imperatora nije dovoljno dobar jer je slikano bez blica u senci, pa se tamni kamen - porfir - korišćen za skulpturu, slabo vidi. zato stavljam ovaj snimak sa sajta Gamzigrada.
Porfirna glava koja je nađena 1993. godine u Gamzigradu sjajan je dokaz da je i Felix Romuliana sagrađena s ciljem da ovekoveči Galerija kao bogomdanog imperatora koji posle trijumfa na Persijancima zadobija vlast nad celim kosmosom. ... Glava o kojoj je reč pripadala je statui koja je prikazivala Galerija u natprirodnoj veličine sa Zemljinom kuglom u levoj ruci, i to u trenutku kad ga boginja pobede Viktorija kruniše trijumfalnom krunom, ukrašenom draguljima i poprsjima tetrarha.
Odluku da sagradi Romulijanu Galerije je doneo tek posle pobede nad Persijancima, najverovatnije 298. godine kad je nazvan novim Romulom i Aleksandrom i kad je nastala priča da ga je Romula začela sa bogom rata Marsom. Kao drugi Romul (Alterus Romulas) i novi Aleksandar (Alexander redivivus), Galerije je radi političke propagande odlučio da jednom velikom gradnjom obeleži mesto svog začeća i uzvisi svoju majku Romulu.
Romulijana je izgrađena u središtu jednog džinovskog prirodnog amfiteatra, u bajkolikom predelu koji je bio naseljen od praistorijskih vremena. Pri iskopavanju palate u njenom severnom delu nađeni su ostaci naselja iz bronzanog i gvozdenog doba, a na Maguri, ispod konsekrativnih spomenika, otkriveni su grobovi sa urnama iz starijeg gvozdenog doba. Zbog toga nije isključeno da su se oko tih mesta ispredale priče o junacima ili natprirodnim silama sve do Galerijevog vremena i da su one mogle da budu razlog za izgradnju Romulijane baš na tom mestu. Izvesno je, međutim, da je od trenutka kad je otpočelo zidanje Romulijane sve u njoj i oko nje postalo sveto i da je svaka građevina projektovana s ciljem da prenese određenu poruku ili da postane simbol.
GALERIJE
Galerije je rođen u Priobalskoj Dakiji. Otac mu je bio običan seljak, a majka varvarka. Galerije je u mladosti čuvao stoku, zbog čega je dobio nadimak Armentarius Govedar. Bio je lep, snažan čovek, ljubitelj dobre trpeze i izuzetno hrabar vojnik.
Celog života duboko je bio odan svom poočimu Dioklecijanu i snažno vezan za zavičaj, zemljake i rođake, a posebno za majku Romulu. U toku svog života imao je dve titule: cezara i avgusta. Time što je mesto u kome se rodio nazvao Romulijanum uzvisio je i ovekovečio svoj zavičaj i svoju majku, a izborom sina svoje sestre Maksimina i svog zemljaka Licinija za savladare pokazao je odanost prema porodici i starim prijateljima iz rodnog kraja. Galerije je 293 godine postao član Jupiterove porodice, sin boga. Izvesno je da ga je Dioklecijan proglasio "drugim Romulom i Aleksandrom". Imao je dvostruke roditelje, a s tim i dva rodjendana. Prvi rođendan i odanost prema majci obavezivali su ga da ukazuje posebmo poštovanje "planinskim božanstvima", a drugi rođendan odanost prema novostečenom ocu.
Podaci da je mesto svog rođenja nazvao po majci Romuli i da je tu sahranjen omogućavaju da se rekonstruišu njegovi graditeljski poduhvati u rodnom kraju. Galerije je verovatno već u razdoblju dok je bio cezar preduzeo veće graditeljske poduhvate. Tada je odlučio da to mesto u kome će provesti starost još više uveliča i učini da postane simbol večitog trajanja tetrarhijskog sistema. Izgradnju Romulijanuma mogao je otpočeti tek kada je na Dunavu završio ratove sa Sarmatima, Kvadima i Bastarnima. 306. godine postao je najmoćnija ličnost u carstvu.
Inače, ako se ne varam, po ovom imperatoru je prostor u kome se izlažu umetnička dela je dobio naziv.
Tekst je, uz znatno skrećenje, preuzet sa sajta Gamzigrada.
Ako bude prilike - opet ću otići do Gamzigrada. Naročito da stignem do onoga na čemu se još radi, do Magure.