Pa često se predomišljam. Recimo da u trenutnku kada razmiljam o nečemu ja zaista verujem u to, da bih nešto kasnije o tome razmišljao na jedan sasvim drugačiji način i onda kada se setim kako sam ranije razmišljao nisam više siguran šta je zapravo istina i trudim se da tu temu posmatram iz više različitih uglova. Često nesvesno zanemarim i izostavim pojedine neprijatne činjenice i ti različiti uglovi posmatranja su u stvari zasnovani na nepotpunim podskupovima informacija koji mi dopuštaju različite interptetacije, tako što nagađam ono što nedostaje... i onda me tako iznenada lupi nešto što sam prevideo
Vremenom sam se pomirio sa tim da ne postoji apsolutna istina, bolje rečeno da smo mi ljudi ograničeni i da nismo u stanju da je sagledamo, već da je "istina" samo ono u šta ljudi nepokolebljivo veruju. Čak i oni koji govore da su objektivni realisti, podsvesno
veruju da postoji aposultna realnost na kojima se zasniva njihova objektivna vizija sveta, odnosno da su čvrsto uvereni da imaju čvrsta uverenja, logički zasnovana na dostupnim činjenicama.
Nadam se da razumete šta hoću da kažem.
Možda bi bolje pitanje bilo da li ste nekada bili u zabludi da niste u zabludi?
Ma koga ja to pokušavam da slažem...
