Imala sam baš mnogo drugarica i drugara u vrtiću koje pamtim i sa kojima sam išla i u osnovnu školu.Sa jednom Branom se nisam igrala jer je bila veća za glavu od mene i za nju sam bila nevidljiva mrva.Ali,naše mame su se družile,pa su one sve dogovorile da mi budemo cimerke kada smo došle u Novi Sad da studiramo...i super smo se družili...Onda je ona jednom priznala da me nije smatrala i doživljavala takvom osobom sa kojom bi se mogla družiti,ali eto,slučaj je hteo da promeni mišljenje...
Danas ona živi u našem rodnom gradu,a ja u Novom Sadu,ali smo ostale u kontaktu i kad odem kući nađemo se i lepo ispričamo...
Ostalima pamtim imena i poneki lik,ali ne znam baš ništa o njima...ali one lepe bezbrižne dane pamtim...
