Ljudska muka na platnu
Na polovini festivala, nakon šest dana i jedanaest prikazanih filmova iz glavne selekcije, izgleda da su Južnoamerikanci u vođstvu. Dva najbolje prihvaćena filma do sada nesumnjivo su „Linija prelaska“ („Linha de passe“) Valtera Saleša i Danijele Tomas iz Brazila i „Lavlja jazbina“ („Leonera“) Pabla Trapera iz Argentine. „Linija prelaska“ je priča o četvorici braće i njihovoj trudnoj majci koji s mukom pokušavaju da se izbore za normalan život van paklenih ulica Sao Paula. Zraci nade bili su nešto manje uhvatljivi u „Lavljoj pećini“, filmu o trudnici koja je ubila ljubavnika i završila u zatvoru, gde se porodila i počela da odgaja dete.
Frankofili bi možda radije za favorita istakli „Božićnu priču“ („Un Conte de Noël“) Arnoa Deplešena, reditelja i autora scenarija ove mudro napisane duhovite melodrame sa Katrin Danev u ulozi glave porodice kojoj je potrebna transplantacija koštane srži. Središna tema filma - smrt prvorođenog deteta u šestoj godini - takođe lebdi nad još jednim filmom koji se izdvojio iz glavne selekcije, „Tri majmuna“ („Üç maymun“) turskog reditelja Nurija Bilđea Cejlana. To je priča o porodici čiji članovi odlučuju da ostanu zajedno pretvaravši se da su slepi, gluvi i nemi za probleme koji bi po svemu trebalo da ih razdvoje.
„Valcer sa Baširom“ („Waltz With Bashir“), animirani dokumentarac Arija Folmana iz Izraela, o strašnom masakru iz prvog libanskog rata s početka osamdesetih, takođe je prošao veoma zapaženo. Ni nakon filma „24 grada“ („24 City“) Đije Žangkea gledaoci nisu ostali ravnodušni na mračnu stranu modernizacije u Kini i načinu na koji se ova zemlja razrešava radnika kad jednom odrade svoj posao.
No, šta bi Kan bio bez jednog zalutalog filma u takmičarskom programu posle koga vam ništa nije jasno? Za sada se kao ozbiljni kandidat istakao film „Služba“ („Serbis“) Briljantea Mendoze sa Filipina. Devedesetominutna kaljuga od užasavajuće lošeg zvuka i kamere, odsustva glume, nemilosrdnog ponižavanja i seksa, film je izgleda stigao na Rivijeru samo iz razloga da obezbedi festivalu ovogodišnju dozu grafičke predstave oralnog seksa.
Ocena kritičara je jednoglasna - prvih šest dana Kana bili su mučna odiseja kroz gradsku kugu, društvenu trulež, ratne zločine, zločinačke ratove, porodice u zatvorima i porodice rastrzane mrtvom decom. Nije ni čudo što je direktor festivala Tjeri Fremo van takmičarskog programa ostavio filmove sa veselom tematikom poput crtanog filma „Kung fu panda“ M. Ozborna i komedije „Viki Kristina Barselona“ V. Alena.
Citat:
Manoelu de Oliveiri „Zlatna palma“ za životno delo
Portugalskom režiseru Manoelu de Oliveiri, koji u decembru puni 100 godina, na Filmskom festivalu u Kanu dodeljena je „Zlatna palma“ za životno delo. „Veoma sam dirnut ovom ‘Palmom’ koju sam napokon dobio“, izjavio je De Oliveira. Rođen 1908. u Portu, De Oliveira, koji za sebe kaže da je poslednji preživeli iz „dobrog starog vremena nemog filma“, najznačajnija dela snimio je posle navršene 60. godine („Prošlost i sadašnjost“, „Pogubna ljubav“, „Cipelica od satena“, „Moj slučaj“...).
|
Blic