Kraljica Viktorija
Viktorija (Aleksandrina Viktorija), 24. maj 1819. - 22. januar 1901. je bila britanski monarh. Vladala je od 20. juna 1837. do svoje smrti. Njena šezdesettrogodišnja vladavina je najduža vladavina jednog britanskog monarha. Osim nasledne titule Kraljice Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Irske, bila je prvi monarh koji je poneo titulu Carice Indije.
Vladavina kraljice Viktorije je obeležena velikom ekspanzijom Britanskog carstva. Viktorijansko doba, na vrhuncu industrijske revolucije, bilo je period velikih socijalnih, ekonomskih i tehnoloških promena u Velikoj Britaniji. Viktorija je bila poslednji monarh Kuće od Hanovera. Njen naslednik pripadao je dinastiji Vindzora (Kuća Saks-Koburg-Gota)
Kraljica Viktorija je bila prvi moderni vladar Britanije. Prethodni vladari su bili aktivni učesnici u procesu vladanja. Serija zakonskih reformi dovela je Donji dom Parlamenta na mnogo uticajniji nivo, na račun monarha i Kuće Lordova - Gornjeg doma Parlamenta. Kraljevska uloga postala je simbolična. Od vremena Viktorijine vladavine pa nadalje, monarh je, po rečima Valtera Bejghoa, imao „pravo da bude konsultovan, da savetuje i upozori“.
Viktorijina vladavina je postala više simbolična nego politička, sa jakim naglaskom na moralu i porodičnim vrednostima, na suprot seksualnim, finansijskim i ličnim skandalima koji su bili povezivani sa prethodnim članovima Kuće Hanover, koji su diskreditovali monarhiju. Viktorijina vladavina je u Britaniji uspostavila koncept „porodične monarhije“ sa kojom je nastajuća srednja klasa mogla da se poistoveti.
Na međunarodnom nivou, Viktorija je bila veliki igrač, ne samo kao slika vezana za imperijalni uticaj Britanije u njenim kolonijama, nego i zbog porodičnih veza sa mnogim evropskim vladarskim porodicama, koje su joj donele nadimak „baba Evrope“. Kao primer ovog statusa može da se navede činjenica da su tri glavna vladara zaraćenih zemalja u toku Prvog svetskog rata bili Viktorijini unuci ili oženjeni njenim unukama. Osmoro od devetoro njene unučadi udalo se ili oženilo članovima drugih vladarskih porodica u Evropi, a deveta unuka, princeza Luiz, udala se za škotskog vojvodu.
2004, evropski vladari i bivši vladari potekli od Viktorije su:
* Elizabeta II od Ujedinjenog Kraljevstva, kraljica Velike Britanije,
* Harald V od Norveške, kralj Norveške,
* Karl XVI Gustav od Švedske, kralj Švedske,
* Margareta II od Danske, kraljica Danske,
* Huan Karlos I od Španije, kralj Španije,
* Konstantin II od Grčke, kralj Helena, svrgnut s trona,
* Mihael od Rumunije, kralj Rumunije, svrgnut s trona.
2002. godine, BBC je sproveo istraživanje na temu 100 najvećih Britanaca. Viktorija se našla na jedanaestom mestu.
Izumi Viktorijanskog doba uključuju poštanske marke i železnicu.
Kraljica Viktorija je bitanski monarh u čiju je slavu podignuto najviše spomenika na celoj teritoriji Britanske imperije.
Više lokacija u svetu je imenovano prema Viktoriji:
* australijska država Viktorija,
* prestonica Britanske Kolumbije,
* prestonica oblasti Saskačevan u Kanadi,
* najveće jezero u Africi,
* najveći vodopadi na svetu, itd.
izvor: Wikipedia
Neki od pisaca koji su stvarali u njeno doba su: sestre Brontë (Anne, Emily i Charlotte Brontë),Charles Dickens, Oscar Wilde, William Thackeray, Lewis Carroll, Thomas Hardy, Lord Alfred Tennyson, Christina Rossetti, Robert Browning, Elizabeth Barrett Browning, Edward Bulwer-Lytton, Wilkie Collins, Benjamin Disraeli, George Eliot, George Meredith, Elizabeth Gaskell, George Gissing, A. E. Housman, Rudyard Kipling, Robert Louis Stevenson, Bram Stoker, Philip Meadows Taylor, Anthony Trollope, George MacDonald, G.M. Hopkins i mnogi drugi.