Prošle zime smo često provodili noci sa društvom igrajući se najraznovrsnijih društvenih igara. Jedva smo čekali da se nadje malo slobodnog vremena da se ususkamo i igramo- bilo šta. Počeli smo sa kartama, onim najuobičajenijim igrama: sedmice, remi, slaganje kule od karata... pa onda uno, solo, activity, risiko, jenga i td... sve nam je bilo zabavno kada smo provodili vreme zajedno.
Jednom je drugarica donela iz slovačke igru Saint or Devil. Svi smo se smejali kad smo videli o čemu se radi; naime svaki igrač vuče karticu na kojoj su tri pitanja. Svako od pitanja je takvo na koje niko ne bi rado odgovorilo pred publikom. Ne sećam se već tačno koja su bila, ali nije teško pretpostaviti... a mora se priznati da je autor imao bujnu maštu. Onda ostatak ekipe bira koje će od ta tri postaviti, za koje misle da je najizvesnije da igrač neće reći istinu. Ako ostali misle da igrač laže, onda pravila nalažu da se on podrvrgava ispitivanju na detektoru laži. To je neka plastična spravica na baterije na koju prisloniš dlan i onda ona posle desetak sekundi pokaže rezultat. Ja ne znam kako to radi, ali ta stvarčica ne bila nepogrešiva. Posle su mi rekli da postoji jednostavno naučno objašnjenje za to.
Ovog sam se setila zato što smo na kraju sami sebe ispitivali da li lažemo sebe i postavljali najrazličitija pitanja.
Što mislim da i jeste moj odgovor na ovo pitanje. Možda nekada lažemo sebe ali sigurno da ćemo to vrlo teško otkriti. Jedino možda kada bi mi neko stavio u ruke takvu spravu sa milion crvenih LE dioda i naponom od 100000 volti.