Kad god odslusam Gould-ovu interpretaciju Goldberg Variations (Bach) spopadne me neka jeza...
Imam osecaj da svaki njegov prst koji dotakne klavirsku tipku razmislja za sebe.
Prva interpretacija varijacija (1955) zvuci tehnicki virtuozno.
Poslednja iz 1981 (malo pre njegove smrti) je puna nijansa, note disu i imaju vaznost same za sebe...
Volim Bacha zbog Gould-a
V Goldberg
