[Sokica]

Imala sam i ja sa mojim momcima takvih trenutaka,kada prosto nisam znala kako da odreagujem. Uglavnom sam im skretala pažnju na nešto drugo,a kad to baš i nije ''palilo'' , onda bi jednostavno pustila da se celokupna histerija završi pa bi onda porazgovarala o tome. Jedna bitna stvar je da nikad nisam popuštala da bude po njihovom jer to njihovo histerisanje i bacanje je bilo uglavnom isterivanje nekih njima bitnih stvari da vide do koje granice mogu da idu... I ta faza isterivanja po svome je trajala vrlo kratko,jer su uvideli da sam dosledna uvek u reagovanju prema takvom ponašanju...