[memento]

Људско друштво је променљив медиј у многим својим сегментима па и у бројним обичајима, односно њиховим појавним облицима. Али, од памтивека се неке људске особине славе, а неке осуђују, без обзира на тренутну „моду“, то јест укупне друштвене услове у којима се људи тренутно налазе.
Поштење, храброст, несебичност, скромност, одговорност, вредноћа, човекољубље, приврженост породици, поштовање законских и обичајних норми итд, су увек били поштовани и то у свакој култури, у свим народима и у свим временима. Снажан доказ овој мојој тврдњи су грчке античке драме, писане пре скоро две и по хиљаде година, у којима се управо глорификују ове особине, али и осуђују властољубље, лицемерје, гордост, грамзивост, себичност, кукавичлук, неморал, насилност...
Дакле, уверен сам да нема правог оправдања за промовисање, рецимо, себичности или претеране амбиције, правдајући то наводном потребом коју намећу нека нова времена и нови услови речима да је само луд ко не искористи прилику иако тај поступак није ни моралан ни частан.
И поред тога што нам савремене технологије уоквирене капитализмом који, евидентно у овом моменту без алтернативе, граби у експлоатацији свог тренутног успеха према флуидној и, уверен сам, нехуманој идеји познатој као `нови светски поредак`, верујем да ће основне људске вредности ипак преживети и пронаћи одговор данашњим изазовима...