Bez konkurencije su priče koje mi je deda pričao.Nije mi pričao ove klasične,nego je smišljao.Znam ih skoro sve,a u nekima sam čak i ja bila akter-super vaspitna fora.
A tetka je radila u Rusiji,pa je donosila i ploče sa ruskim bajkama.Onda mama ispriča ili tata pročita(ni dan danas ne ume da ih priča napamet!a genije.čudno...),ja zapamtim i onda slušam ploče.Igla škripi po vinilu,a neka teta kao da peva..Gutala sam te ruske!U školi smo kasnije imali dva jezika i jedna sam od retkih koja se Ruskom jeziku radovala.Danas,kada mi je drago biće umorno ili tužno,kaže mi da mu recitujem pesmu o mesecu na Ruskom(on ga ne zna) i posle prve rečenice - nov čovek
A u rubrici "Šta nam je zajedničko",izneđu ostalih,ove bi se svakako našle: