[Kathy]

Dogodilo se na današnji dan

Danas je utorak, 13. maj, 134. dan 2008 Do kraja godine ima 232 dana.

1607.
Kapetan Džon Smit stigao je s grupom vojnika u
Virdžiniju. Mesto na kom su se nastanili nazvao je Džejmstaun,
bilo je to prvo stalno britansko naselje u Novom Svetu.

1619.
Pogubljen je holandski državnik JohanOldenbarnevelt,
otac moderne holandske države. Smaknuće je naredio
njegov saborac u borbi protiv španskih okupatora princ Moris Nasau,
pod optužbom za religioznu subverziju. Zajedno s Morisovim ocem
Vilemom I ''Chutljivim'' od Oranža, vladarom novostvorene
protestanske republike Ujedinjenih Provincija Nizozemske,
Oldenbarnevelt je krajem 16. veka predvodio pobunu protiv Španaca
koji su silom naturali rimokatolicizam. Odlučujuće je doprineo
ekonomskom procvatu Holandije, njenoj trgovinskoj ekspanziji i
osnivanju Holandske istočnoindijske kompanije, ali je njegov
umereni protestantizam toliko zasmetao Morisu da ga je uhapsio i
pogubio, što istoričari smatraju najtamnijom mrljom rane holandske
istorije.

1717.
Rođena je austrijska carica, češka i mađarska
kraljica Marija Terezija, koja je tokom vladavine od 1740. do smrti
1780. sprovodila reforme u duhu prosvećenog apsolutizma, ali i
germanizaciju i nasilno pokatoličavanje. Srbima u
Potisko-pomoriškoj granici ukinula je privilegije, čime je
podstakla njihove seobe u Rusiju od 1751. do 1753. (koje je
literarno opisao Crnjanski u Seobama). Da bi osigurala osporavani
presto (zbog problema nasleđivanja prestola po ženskoj liniji),
vodila je rat za austrijsko nasleđe od 1740. do 1748. u kojem joj
je 1745. pruski kralj Fridrih II Veliki preoteo Šleziju (osim
jedenog malog dela) i učestvovala je u Sedmogodišnjem ratu od
1756. do 1763.

1792.
Rođen je italijanski sveštenik Djovani Marija
Mastai Fereti, od 1846. papa Pije IX, čiji je pontifikat trajao 31
godinu i 236 dana, najduže u istoriji rimokatoličke crkve. Na
Vatikanskom koncilu 1870. proglasio je dogmu o papskoj
nepogrešivosti.

1795.
Rođen je slovački filolog i istoričar Pavel Jozef
Šafarik, ideolog slovenske uzajamnosti i jedan od osnivača
slavistike. Kao direktor srpske gimnazije u Novom Sadu od 1819. do
1833. pridobio je mnoge uticajne ličnosti, uključujući vladare
Srbije i Crne Gore Miloša Obrenovića i Njegoša, za šire
istraživačke poduhvate u proučavanju jezika i književnosti
Južnih Slovena. Bio je i predsednik ''Societas slavica'', prvog
časopisa Slovaka u Vojvodini. Od 1833, kao bibliotekar
Univerzitetske biblioteke, posvetio se u Pragu izučavanju
slovenskih jezika, književnosti i istorije. Za srpsku kulturu
posebno je značajna ''Srpska čitanka'' u kojoj je izložio poreklo i
razvitak srpskog jezika, ''Žitije Stevana Nemanje'' i ''Dušanov
zakonik''. Ostala dela: ''Istorija slovenskog jezika i književnosti
svih dijalekata'', ''Slovenske starine'', ''Slovenska etnografija'',
''Spomenici stare književnosti Jugoslovena'', ''O poreklu i zavičaju
glagoljice'', ''Istorija jugoslovenske književnosti'', ''Žitija
Chirila i Metodija''.

1798.
Rođen je Konstantin Danil, jedan od
najvećih srpskih slikara 19. veka, predstavnik srpskog bidermajera.
Stilom i tehnikom bliskom bečkim klasicistima, radio je ikonostase
- najznačajniji je u Uspenskoj crkvi u Pančevu i u eparhijskoj
crkvi u Temišvaru - portrete, mrtvu prirodu, kompozicije. Dostizao
je pravo majstorstvo kao portretista, ispoljavajući znatnu
umetničku snagu i plemenitost kolorita. Dela: ''Pavle Kengelac'',
''Umetnikova žena''.

1809.
Trupe francuskog cara Napoleona I ušle su u Beč.

1830.
Osnovana je republika Ekvador.

1840.
Rođen je francuski pisac Alfons Dode, autor
trilogije o zgodama Tartarena Taraskonca, remek dela francuske
humorističke proze. Bio je naturalista, ali se odlikovao toplinom u
razumevanju ljudske nesreće, nenametljivim humanizmom i izuzetnim
darom zapažanja. Pisao je romane, drame i novele. Dela: ''Pisma iz
mog mlina'', ''Tartaren Taraskonac'', ''Nabob'', ''Safo'', ''Numa Rumestan'',
''Kraljevi u izgnanstvu'', ''Besmrtnik''.

1846.
Kongres SAD formalno je objavio rat Meksiku, mada su
borbe u Kaliforniji započele nekoliko dana ranije. Posle krvavih
dvogodišnjih sukoba, SAD su dobile rat 1848, otevši Novi Meksiko i
zlatom bogatu Kaliforniju.

1848.
Skupština predstavnika 175 crkvenih opština
vojvođanskih eparhija, zajedno s delegatima iz Srbije, izabrala je
u Sremskim Karlovcima mitropolita Josifa Rajačića za partijarha, a
pukovnika Stevana Šupljikca za vojvodu. Skupština je istakla pravo
Srba u Austriji (Ugarskoj) na autonomni politički i kulturni
razvoj, a 15. maja proglasila je Srpsku Vojvodinu koja je obuhvatala
Srem, Vojnu granicu u Sremu, Baranju i Bačku s bečejskim i
šajkaškim okruzima (takođe deo Granice) i Banat sa Vojnom
granicom i kikindskim okrugom. Austrijska (i Ugarska) vlada
proglasile su odluke Majske skupštine nezakonitim, ali je
austrijski ustav od 4. marta 1849. potvrdio osnivanje Srpske
Vojvodine i Tamiškog Banata, u koje su uključeni Bodroška,
Torontalska, Tamiška i Krašovska županija i Rumski i Iločki
okrug Sremske županije. Vojvodina je dobila status posebne upravne
teritorije, a austrijski car je poneo i titulu srpskog velikog
vojvode.

1851.
Rođen je pisac i lekar Laza Lazarević,
jedan od najboljih srpskih realista. Prava je završio u Beogradu a
medicinu u Berlinu. Napisao je samo devet pripovedaka, od kojih je
''Švabica'' ostala u fragmentima. Mada s patrijarhalnim pogledima na
život, njegove pripovetke - sažete, s veoma snažnom unutrašnjom
dramatikom - imaju klasičnu vrednost. Prevodio je ruske pisce
Nikolaja Černjiševskog, Nikolaja Gogolja i Alekseja Pisemskog i
francuskog pisca Ežena Srkriba. Kao lekar učestvovao je u
organizaciji saniteta u Srbiji i objavio 54 rada u stručnim
medicinskim časopisima, od kojih neki imaju izuzetan značaj.
Ostala dela: ''Prvi put s ocem na jutrenje'', ''Sve će to narod
pozlatiti'', ''Vetar'', ''Na bunaru'', ''Školska ikona'', ''On zna sve'', ''U
dobri čas hajduci'', ''Verter''.

1862.
Rođen je pisac Janko Veselinović, realista
i romantik narodnjak, prevashodno slikar mačvanskog sela, koje je
opisivao s mnogo ljubavi, idealizujući patrijarhalni život.
Odlično je poznavao srpski jezik i vešto ga koristio u romanima,
pripovetkama i pozorišnim komadima. Dela: romani ''Hajduk Stanko'',
'Junak naših dana'', ''Borci'', zbirke pripovedaka ''Slike iz seoskog
života'', ''Od srca srcu'', ''Rajske duše'', ''Zeleni vajati'', ''Male
priče'', ''Seljanka'', pozorišna igra s pevanjem ''Djido'' (s
Dragomirom Brzakom), komad ''Potera'' (s Čiča-Ilijom Stanojevićem).

1871.
Italija je donela Zakon o garancijama, kojim je papa
proglašen neprikosnovenom osobom u čijem je posedu sedište
rimokatoličke crkve Vatikan.

1881.
Rođen je Dimitrije Tucović,
vođa socijalističkog pokreta u Srbiji. Iako je bio veliki
protivnik oslobodilačke politike Srbije u Staroj Srbiji (Kosovo i
Metohija) i Južnoj Srbiji (danas Makedonija) ipak se borio u
oslobodilačkim ratovima Srbije od 1912. do pogibije 1914. Predvodio
je 5. aprila 1903. demonstracije u Beogradu protiv režima kralja
Aleksandra Obrenovića i potom je morao da emigrira u Beč. Po
povratku u otadžbinu posle majskog prevrata 1903, uređivao je
''Narodne novine''. Diplomirao je prava u Beogradu 1906, sekretar
Srpske Socijaldemokratske partije postao je 1908, a teorijski
časopis ''Borba'' pokrenuo je 1910. Na Međunarodnom socijalističkom
kongresu u Kopenhagenu 1910. u značajnom govoru o austrougarskoj
aneksiji Bosne i Hercegovine ukazao je na pogrešan stav austrijskih
socijalista po ovom pitanju, a i kad je o nacionalnom pitanju reč
uopšte. U polemici je ubedljivo porazio jednog od vođa austrijske
Socijalističke partije Karla Renera, kancelara Austrije posle Prvog
svetskog rata, ukazavši na ekspanzionističku politiku
Austro-Ugarske i neodrživost stava socijalista te zemlje da slede
vladu. Objavio je oko 600 radova u domaćim i stranim listovima.
Poginuo je 20. novembra 1914. u Kolubarskoj bici na Vrapčem brdu
kod Lazarevca. Dela: ''Zakonsko osiguranje radnika'', ''Srbija i
Arbanija'', ''Zakon o radnjama i socijalna demokratija'', ''U izbornu
borbu!'', ''Za socijalnu politiku'', ''Socijal-demokratski agitator'',
''Porezi: jedna žalosna glava u politici srpske buržoazije'',
''Jedinstvo pokreta''.

1882.
Rođen je francuski slikar Žorž Brak, koji je s
Pablom Pikasom 1905. osnivač kubističkog pokreta. Posle Prvog
svetskog rata prolazio je kroz mnoge faze, slikajući s upadljivom
originalnošću. Slikao je pejzaže, aktove i mrtve prirode.

1887.
U Beogradu je osnovana Opservatorija Velike škole,
čiji je rad omogućio izradu desetina naučnih radova koji su
poslužili kao osnova za istraživanja klime. Osnivanjem
Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije 1947. Opservatorija
je postala njegov sastavni deo.

1888.
U Brazilu je ukinuto ropstvo (među poslednjima u
svetu).

1914.
Rođen je američki bokser afričkog porekla Džozef
Luis Barou, poznat kao Džoe Luis, apsolutni prvak sveta u teškoj
kategoriji od 1937. do 1949. Titulu je osvojio 22. juna 1937. u
meču sa zemljakom Džimom Bradokom i odbranio je 25 puta, po čemu
je rekorder, a niko ga nije nadmašio ni po dužini držanja titule.
Povukao se neporažen 1949, ali se zbog finansijskih nedaća vratio
na ring i 1950. i 1951. bezuspešno pokušao da povrati titulu.

1927.
U Nemačkoj je ''crni petak'' nagovestio slom
nacionalne privrede.

1930.
Umro je norveški polarni istraživac Fritjof
Nansen, diplomata i humanista, profesor okeanografije na
Univerzitetu u Oslu, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1922.
Istraživao je od 1893. do 1896. Grenland i Severni ledeni okean, a
posle Prvog svetskog rata se bavio zaštitom ratnih zarobljenika i
nacionalnih manjina. Kao visoki komesar Društva naroda rukovodio je
repatrijacijom ratnih zarobljenika i doprineo potpisivanju
Ženevskog protokola o izbeglicama. Jedna vrsta emigrantskog pasoša
nazvana ''Nansenov pasoš'' i sada je u upotrebi kao potvrda
identiteta raseljenih ljudi.

1931.
Umro je srpski kompozitor i horovođa Josif
Marinković, član Srpske kraljevske akademije, koji je najveći deo
stvaralaštva posvetio herojskoj romantičarskoj muzici, znatno je
obogativši u tehničkom i izražajnom pogledu. Njegove solo pesme i
mnoge horske kompozicije uz pratnju klavira poseban su doprinos
srpskoj muzici. Završio je Orguljašku školu u Pragu i bio je u
Beogradu dirigent pevačkog društva ''Obilić''. Dela: horovi
''Narodni zbor'', ''Junački poklič'', ''Kola'', ''Potočara'', ''Zadovoljna
reka'', solo pesme ''Čežnja'', ''Kaži mi, kaži, Stojanke'', crkvena
muzika ''Liturgija'', ''Pomen'', ''Carju nebesni'', ''Opelo''.

1940.
Britanski premijer Vinston Čerčil u parlamentu je
u Drugom svetskom ratu izjavio da naciji u sukobu s Nemačkom ne
može da obeća ''ništa sem krvi, suza i znoja''.

1941.
Ministar unutrašnjih poslova ustaške Nezavisne
Države Hrvatske Andrija Artuković propisao je u Drugom svetskom
ratu ''Provedbenu naredbu o ustrojstvu i poslovanju ravnateljstva za
javni red i sigurnost'', što je bio ''pravni osnov'' hrvatskih vlasti
za stavljanje van zakona oko dva miliona Srba i desetine hiljada
Jevreja i Roma.

1944.
U Drvaru je u Drugom svetskom ratu formirana Ozna
(Odeljenje za zaštitu naroda) - partijska politička policija prema
boljševičkom uzoru, kasnije preimenovana u UDB (Uprava državne
bezbednosti) a kasnije u SDB (Služba državne bezbednosti).

1961.
Umro je američki filmski glumac Gari Kuper, jedan
od najomiljenijih glumaca u istoriji Holivuda, prepoznatljiv po
naglašenoj individualnosti. Snimio je 84 filma. Filmovi: ''Zakon
Divljeg zapada'', ''Narednik Jork'' (Oskar), ''Kome zvono zvoni'',
''Tačno u podne'' (Oskar), ''Vera Kruz'', ''Prijateljsko ubeđivanje'',
''Ljubav popodne'', ''Drvo za vešanje''.



1965.
Izrael i Zapadna Nemačka odlučili su da uspostave
diplomatske odnose, posle čega je više arapskih država prekinulo
odnose s Bonom.

1968.
U Parizu su počeli zvanični pregovori predstavnika
Severnog Vijetnama i SAD o okončanju rata u Vijetnamu.

1969.
U rasnim nemirima u Kuala Lumpuru, glavnom gradu
Malezije, poginulo je više od stotinu ljudi.

1981.
Na papu Jovana Pavla II u Rimu je pucao turski
terorista Mehmed Ali Agdža, ranivši ga u stomak i ruku.

1994.
Ministri inostranih poslova SAD, Rusije, Velike
Britanije, Francuske, Nemačke, Belgije i Grčke odlučili su na
sastanku u Ženevi - na osnovu mirovnog koncepta Evropske unije - da
51 odsto teritorije BiH pripadne bosanskim muslimanima i Hrvatima, a
49 odsto Srbima.

1994.
Palestinska policija je, na osnovu sporazuma Izraela
i Palestinske oslobodilačke organizacije, u Jerihonu preuzela
kontrolu od izraelske vojske.

1995.
U indijskoj državi Kašmir razularena masa
razbesnelih zbog razaranja jedne muslimanske džamije, palila je
škole, vladine zgrade i hinduističke hramove.

1996.
Više od 600 ljudi poginulo je u nevremenu na severu
Bangladeša.

1999.
Avioni NATO srušili su pokretni most u Vrbasu na
Velikom bačkom kanalu. Istovremeno su visokoprovodljivim grafitnim
bombama ponovo gađana postrojenja Elektroprivrede Srbije, zbog
čega su bez struje ostali Niš, Pirot, Kuršumlija, Aleksinac,
Prokuplje, Leskovac, Šabac i delovi Beograda, Novog Sada i više
mesta u Vojvodini.

1999.
Francuski pisac i filozof Režis Debre optužio je
NATO u otvorenom pismu predsedniku Francuske Žaku Širaku za
zločine nad civilima i osporio ''ključni razlog'' za agresiju na
Srbiju (SRJ) jer tokom boravka na Kosovu i Metohiji nije našao
nikakve dokaze navodnog genocida nad Albancima.

1999.
Međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava
''Hjumen rajts voč'' optužila je NATO da krši međunarodno ratno
pravo, povodom agresije na Srbiju (SRJ) i da se stalno povećava
broj ubijenih civila i razorenih civilnih objekata, mada je agresija
otpočela pod izgovorom ''zaštite ljudskih prava''.

1999.
Peru i Ekvador potpisali su dokument o
razgraničenju, okončavši posle šest decenija spor zbog kojeg su
dve latinoameričke zemlje tri puta ratovale.

2000.
Predsednika Izvršnog veća Vojvodine Boška
Peroševića na Novosadskom sajmu ubio je umno poremećeni pripadnik
sajamskog obezbeđenja.

2004.
U Indiji su završeni maratonski skupštinski izbori
koji su trajali više od mesec dana, na kojima je posle osam godina
u opoziciji, pobedila Kongresna stranka Sonje Gandi, koja je
neočekivano odlučila da ne prihvati mesto šefa vlade i podnela
ostavku na mesto predsednika stranke.

2006.
Najmanje 29 ljudi je poginulo, a osam je nestalo u
tropskoj oluji koja je zahvatila severozapadnu oblast Filipina.
Tajfun ''Čanču'' naterao je oko 24.000 osoba da napuste svoje
domove. Oko 20 tajfuna svake godine pogode arhipelag Filipina,
uglavnom tokom trajanja kišne sezone od sredine maja do septembra.

2007.
U eksploziji kamiona bombe čija je meta bilo
sedište vodeće kurdske političke partije - Kurdistanske
demokratske partije (KDP) Masuda Barzanija, lidera autonomnog
kurdskog regiona, na severu Iraka, u Mahmuru, oko 50 kilometra
južno od Ibrila, poginulo je 30, a ranjeno 50 ljudi. Odgovornost za
taj napad preuzela je međunarodna teroristička mreža Al Kaida.

2007.
Najmanje milion Turaka koji podržavaju svetovnu
državu okupilo se u gradu Izmiru kako bi protestvovalo protiv
proislamističke orjentacije vlade - u strahu da će sekularni
koncept države kakav je ustrojio Kemal Ataturk biti poništen.

2007.
Predstavnica Srbije Marija Šerifović pobedila je
pesmom ''Molitva'' na 52. nadmetanju za Pesmu Evrovizije održanom u
Helsinkiju u Finskoj, u Hartval Areni.