[Cecara]

S obzirom da mi je culo mirisa izuzetno ostro, uvek primecujem mirise. Secam se mnogih, koji su pratili dogadjaje u mom zivotu. To su cesto neodredjeni mirisi, ja ih zovem ‘mirisi dana’.

Prvi kojih sam se sad setila vracaju me u u isto doba, istoj osobi… To je miris Orlovog nokta, koji je cvetao duz Cara Dusana kuda smo svakodnevno prolazili. To je miris kola koja idu na gas (ili neko lose gorivo, nisam sigurna), jer u to vreme ih je nekako puno bilo…zatim tu je miris opalog lisca sa jablana, jer su nekad rasli ispred susedne kuce i taj me miris ispracao i docekivao kud god da idem i odakle god da se vracam. Miris bele Milke… devedestih mi je to bilo otkrice, stedela sam pare da mogu da je kupim na Futoskoj.
Miris meda i propolisa me podseca na dedu koji je gajio pcele i sam pravio neke tinkture od voska i propolisa….
Zeleni Fa sapun me vraca u osamdesete kada je otac cesto isao u Nemacku i odande ga donosio a ja ih krisom stavljala u orman pa mi je sva garderoba na njih mirisala…
Postoji jos mnogo mirisa koje znam ali ne mogu ih nikako opisati. To je recimo miris u hodnicima moje osnovne skole kog se tako jasno secam, nije to ni hrana ni vlaga ni kreda nego nesto neodredjeno.
Zatim tu je miris babine i dedine zgrade koji necu zaboraviti dok sam ziva.
Kad god sednem u nov auto setim se novog Golfa kog je moj otac kupio, na koji smo moj brat i ja bili tako ponosni…

U svakom slucaju, vecina slika u mojoj glavi ima i svoj miris