Jedan od mojih utisaka je da su na maratonu i sad kao i uvek bili ljudi pozitivnog razmišljanja, optimisti. Oni koji su spremni da se uhvate u koštac čak i sa životom.
Uopšte nisam osetio negativnu energiju, svi su bili druželjubivi čak i onako umorni. Bili su ljudi prijatni. Mislim da su se iz naše okoline skupili dobri ljudi, kojima ovako nešto nedostaje, jer u svakodnevnom životu među zlim i neprijatnim ljudima plaše se i progovoriti (ne bi da ulaze u konflikte).
Čak sam i na kraju skakutao, jer sam smogao ne fizičku snagu, nego dobru vibraciju uspeha.
Bilo je kul, zaista!
Jedino me brine što mnogi zarađuju povrede nepotrebno, jer ne znaju neke stvari o fizičkim naporima i maratonu, ali možda bez njihovog duha ovaj maraton ne bi ni bio ono što jeste.
Posebno se zahvaljujem organizatorima. Za njih samo reči pohvale. Možda bi pokrajina trebala donirati startno-ciljnu infrastrukturu.
