novonastali ritam zivota je nametnuo neke nove navike i bitove, koji su potpuno osakatili ljudske poglede na svet, a samim tim i vaspitanje..
zivim u malom mestu, ovde svako svakog zna i prosto je nelogicno da pored nekoga prodjem a da se ne javim, makar mi se usta osusila od "dobar dan".. ali to valjda zavisi i od sredine.. ne mogu isto tako sebe da zamislim u gradu kako svakom ponaosob govorim isto na svaku sekundu.. sto se naravno ne odnosi npr. na stanare u istoj zgradi, kvartu, prodavnici whateva..
jednostavno je neki kucni odgoj, navike i lepo ponasanje sa manirima zaboravljeno u veeeelikoj vecini
ne kazem da ne postoji vise, ali polako postaje misaona imenica..
mnogo je lepo i koliko ti samo ulepsa dan kad ti se neko javi sa osmehom.. meni sine sunce istog momenta..
