[Plava ptica]

Mislim da smo pravi primer za odnos roditelj dete.

Zivimo odvojeno od moje 18 te godine,odoh na studije tada u BG i tu sam i sada.

Oni su dosli kasnije.Zivimo blizu ,ja u svom stanu, a sestra i oni u drugom.O ne varate se!
Vidjamo se umereno ,ne kuva mi mama....Tu smo jedni za druge kada to zatreba.

Moj odnos sa ocem je nesto najlepse na svetu.Vaspitao me je tako sto mi je dao slobodu i poverenje.Prepoznao je sta je njegovoj cerki potrebno,i na tome mu hvala.On voli bezuslovno,ne glumi zrtvu.

Mama i ja ,to je nesto drugo,ali je ok.Sada se mnogo bolje razumemo nego ranije.

Moja sestra i ja,e to je ljubav koja nekada prelazi granice.Razlika u godinama napravila je od nje moju mezimicu.Toliko sam je volela,mazila i pazila da sam se neprijatno iznenadila kada sam dozivela nesto vrlo sebicno od nje.

I shvatila sam da je ne volim na pravi nacin,da ne prihvatam da je odrasla....
Gresimo,i ispravljamo svoje greske.Nas odnos sada je onakav kakav treba da bude.

Volim ih punooooo......