Istanbul
"Da li je tajna Istanbula u njegovom siromaštvu koje živi pored slavne istorije, što nasuprot tome što je toliko otvoren za spoljne uticaje vodi zatvoren mahalski i društveni život i što mu se svakodnevica sastoji od trošnih, krhkih odnosa u pozadini veličanstvene prirodne lepote okrenute spolja? Ali, svaka priča vezana uz opšte karakteristike jednog grada, njegov duh ili biće, pretvara se posredno u razgovor o našem sopstvenom životu, a još i više o našem sopstvenom duhovnom stanju.
Grad nema drugog centra osim nas samih."
Pamuk kao da slika sebe i grad, pocinjuci iz jednog ugla, pa nastavljajuci u sredini pa u novom uglu, pa pozdainu...i tako u krug....knjigu/sliku zavrsava svojom odlukom da postane pisac, a ne slikar, kada je bio na drugoj godini fakulteta....knjiga iako je celina, kao da nije zavrsena, jer on i grad i dalje zive...
Fotografije u knjizi su sjajne, sve....i one ameterske, koje su fotografisali clanovi njegove porodice i on, i one koje su dela profesionalnih fotografa....A Melingove grafike su inpresivne...
Osecanja koje je prikazao su autenticna, skoro opipljiva...mada je gotovo ne moguce pisati o sebi i svojim emocijama u detinstvu iz perspektive pedesetogodisnjaka realno....bez novih iskustava i drugacijeg pogleda na svet...Ogolio je sebe i svoju porodicu u velikoj meri.
Kroz sam grad nas vodi po Bosforu i zabacenim cetvrtima spretno, za ruku...roditeljski, polako i oprezno...
Sjajna je knjiga, preporucujem.....