[bojana999]

Bio je 8.12. prosle godine,ne tako davno,kad smo se videle zadnji put.
Onog momenta kada sam usla u kucu i kad si me pogledala u oci pitala si me sta nije u redu...Nista nije ni bilo.
Cujem da si posle mog odlaska plakala i da nisi mogla da se smejes bez mene,da sam ti peto dete i neko ko za tebe nikad nece biti unuce.
Sve sam ti ispricala,uhvatila si me za ruku.
Kao po obicaju sledila je recenica :"Evo ti malo moje snage!"
A...znala sam da je kraj i da je ta snaga kojom si isla kroz ceo zivot nestala..Iskoristila si je protiv te uzasne bolesti.
23.12.Ja sam u NS i pricam drugarici da se bojim svega bez tebe...Ne znam bez tebe...Zvoni mi telefon...Tisina..Cujem ocuha..I,pala sam..
Morala sam da trpim zbog Marka i Dunje i drzim sve u sebi dok te nisu doneli.
Znam da sam pala i vristala iz sveg glasa...
Jos uvek mi tako dodje,nisam te zaboravila...
Volim te jos uvek,i dalje ne znam bez tebe.......A moram...Sama....