Proletovanje je bilo prelepo. Pošto smo prošli put obišli Motovun, Vodnjan, Bale i druga manja vinogradarska mesta, sada sam najzad imala priliku da posetim Pulu. Da li zbog toga što sam puno očekivala ili zbog kišovitog dana, ovaj grad nije na mene ostavio neki poseban dojam. Prizor arene u centru grada je, mora se priznati, sasvim veličanstven, ali je grad nekako siv (iako možda za nijansu sivlji zbog kiše) i hladan. Uz obalu se nalazi neka fabrika, brodogradilište, i željeznička stanica ako se dobro sećam. Pruža malo mesta za udobnu šetnju i opuštanje...
Ovog puta smo poneli gps navigacioni uređaj, mada smo se i bez njega dobro snalazili, ali je ruta kojom smo išli bila malo drugačija, pa smo mislili da bi nam mogao biti od pomoći. Dobro se pokazao u većim gradovima, međutim, ima novijih puteva koje uopšte ne prepoznaje, pa kada smo pokušali da siđemo od osijeka na autoput, on novi put slavonika uopšte nije prepoznao, nego nas je odveo starim putevima dok nismo došli do neke cementare u nedođiji i isključili ga. Ne razumem se baš, ali verovatno postoje i različiti programi za ove uređaje.
Bicikl je za obilazak rovinja i okolnih plaža najbolje prevozno sredstvo. Biciklističke staze kroz šumu su lepo uređene tako da se mogu udobno obići sve najlepše plaže i uvale (to sam već pominjala, ali moram ponoviti opet jer je neverovatno i preporučujem svima). Tamo se mogu iznajmiti, pa ne morate da se opterećujete nošenjem.
Vozili smo se do nudističkog kampa, zapravo celog grada, Valalta koji se završava na ulazu u limski kanal. To je dosta zatvoren grad sa svim obeležjima koja čine da bude posve nalik raju.
Posle svega, ipak se vraćam Rovinju. I ja sam ranije mislila da je to crkva, nekakav stari grad i suveniri. Međutim, vraćajući se sada tamo, taj grad sam upoznala ponovo u nekom novom svetlu. Taj stari grad nije samo niz ulica, to je na stotine ulica gde ljudi žive svakodnevno unoseći u njega šarm jedne renesansne epohe, koja je zarazno prisutna. Nije to samo batana koja stoji u izlogu nekakvog muzeja pored menjačnice za turiste, nego luka gde su usidreni stari ribarski brodovi i najluksuzniji jedrenjak. Ne vino iz kristalne čaše u nekom vrhunskom restoranu, nego vino svih ukusa i mirisa, vino sa takvom aromom da bi čovek poželeo da ga pije stalno
sa česme
Ima li neki pesnik da nastavi
