Srda
Ja se često namrštim
i stanem za vrata,
pa se srdim i srdim
po dva do tri sata.
Pitaju me i otac,
i tetka i mama:
"Šta je tebi, Evice?"
- Ja ne znam ni sama.
A kad čelo razvedrim
(to me stane truda),
onda pitam samu sebe:
"Što si bila luda?"
Uf!
Uf, muzike gadne,
uf sramote velje!
Gledaj kako plaču,
kako se krevelje!
Pružite im ogledalo,
nek vide izreda
da l' to deci dolikuje,
kako to izgleda.
Nit ih kogod psuje
nit im čini žao.
Zašto onda plaču?
- A ko bi ih znao!
Nit su gladni, žedni
nit ih štogod boli,
takve knjeze niko,
baš niko ne voli.
Od ovakvih lica
svi se živi klone.
Ovakvoj se deci
ne daju bombone.