Negde u 2. osnovne smo bili na nekoj ekskurziji, kad tamo neka barica od pola metara dubine i svi su zapeli da se brckaju. Kupaci niko nije imao pa smo se kupali u donjem rublju. Bio je dogovoren signal trubom za najavu okupljanja kod autobusa.
I kad smo zaculi trubu, poceli smo da se susimo na suncu i polako da se oblacimo. Odjednom setim se ja da je moj prijatelj otisao u setnju i pomislio sam da mozda nije cuo trubu. Otisao sam da ga potrazim.
Nisam ga pronasao a shvatio sam da sam izgubio previse vremena trazeci ga.
Poceo sam se vracati trcecim korakom na mesto okupljanja, a da skratim put, krenuo sam preko neke trscare. I tako naletim ja usred trscaka na dve curice iz mog razreda gole, ko majkom rodjene, kako cede vodu iz donjeg rublja. Pocele su da vriste i da vicu na mene a ja skroz zbunjen odjurio dalje...
Posle nekoliko godina me je cale nesto zezao i spomene pricu o golim devojkama...
Tek sam tada shvatio da su one mene tuzile i da verovatno svi roditelji u skoli, ma mozda i ceo grad zna pricu o meni...
Tek onda sam shvatio znacaj povremenoj paznji majki mnogih devojaka u razredu i spontanim pitanjima o mom rasplozenju, skolskim uspesima i slicno...
Od tada se tesko oslobadjam etikete zenskarosa, a ja sam bash, bash skroman tip...
