Manastir STARO HOPOVO
Istočno od manastira Novo Hopovo na maloj zaravni, izolovan ali ne i nepristupačan, leži manastir Staro Hopovo ili kako se često naziva "stari manastir". Do njega nije sasvim lako doći, ne toliko zbog teško pristupačnog terena, već uglavnom zbog toga što se ide delimično stazom kroz šumu - ukupno oko 2 km. pešačenja od Novog Hopova. ( Početkom 2008. deo automobilskog puta je već bio u voznom stanju, a u izgledu je da se put osposobi do samog manastira).
Ali onog momenta kada ugledate Staro Hopovo nećete žaliti zbog svih onih napora koje ste morali da podnesete, jer on poseduje neku atmosferu koju nećete imati prilike da osetite u mnogo većem Novom Hopovu.
U sklopu obnove izgrađen je i mali konak pošto stari, teško stradao, nije ni vredelo obnavljati. Pored njega izgrađen je natkriveni prostor namenjen gostima.
Staro Hopovo je podignuto između 1496. i 1520. godine od strane despota Đorđa Brankovića (Maksima). No, predanje koje to navodi je dosta nesigurno pa je i danas to pitanje otvoreno. Turski spisi ga pominju u više navrata (1545-48, 1566-69, 157
, a domaći čak i nešto ranije. Od prvobitne crkve posvećene sv. Nikoli (za koju se misli da ju je izgradio despot Đorđe Branković) nije ostalo ništa i ona je potpuno razrušena. Kako je bila sagrađena od drveta, a pokrivena crepom, to je veoma lako stradala od zemljotresa 1751. godine. Umesto nje je nikla nova crkva 1752. godine posvećena sv. Pantelejmonu (u vreme igumana Zaharija). To je crkva koja i danas postoji, ali treba znati da ona nije podignuta na istom mestu gde je bila prvobitna crkva već nešto malo dalje.
Opis fruškogorskih manastira (1753.) već spominje Staro Hopovo kao metoh manastira Novo Hopovo. U to vreme crkva nije bila oslikana, već samo okrečena belo, a nije imala ni ikonostas. Današnji hram je malih razmera (jednobrodna bazilika koja počiva na kvadratnom tamburu ukrašena slepim arkadama), sa desetostranim kubetom (iznutra kružno) na uglovima ukrašenim kolonetama. Zidana je od tesanog kamena i opeke. Kube zbog svoje veličine i oblika na neki način dominira nad celom zgradom i počiva na lucima a ovi na pilastrima.
Na svakom zvonu je ispisano ko ga je darivao manastiru.
Crkva je zidana od kamena. Zvonik ne postoji niti ga je ikada bilo. Slično kao u Novom Hopovu fasada crkve je podeljena jednim vencem, a gornji deo fasade je ukrašen slepim arkadama, a u donjem su otvorena tri prozora i vrata. Postoji samo jedna apsida (oltarska) na istočnoj strani. Unutrašnjost crkve je veoma jasno izdeljena na pripratu, naos i oltar. U jednobrodnoj crkvi sa kupolom bogato rezbareni ikonostas slikao je 1793-1800. godine iriški moler Jefrem Isajlović. Ikonostas je, zbog lošeg stanja crkve pre restauracije 50-tih, bio demontiran i sklonjen u depoe Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture.
Kada smo 2004. prvi put slikali, obnova je bila u početku. Ispred crkve se vide ostaci razrušenog konaka.
Ovo je izvor lekovite vode iznad potoka Jelenac, uredjen pre 5-6 godina. Do njega se stiže senovotom stazom posle stotinak metara od proplanka na kome je manastir.
Do manastira se stiže i obeleženom planinarskom stazom (4,5 km.) od Elektrovojvodine na Iriškom Vencu.
Snimci su iz poseta 2004. i januara 2008. One načinjene u međuvremenu, na kojima se vidi tok obnove, izostavljam zbog dužine posta.