Uh, kada se setim srednje škole, Đave, koliko sam se puta sama vraćala kući (moja mama i njeno "Dođi do 3"
) onim stepenicama, pa kroz grad kući. Nikakva frka, bitno da si ti maksimalno iskoristio vreme. Onda su došla vremena u kojima sam u zlo doba sama retko bila u gradu, odnosno uglavnom sam imala ili prevoz do kuće ili pratnju i prosto o tome nisam ni razmišljala. Zapravo, da me je neko pitao, rekla bih da mi uopšte nije frka. Ali...U poslednje vreme mi se dešavalo da da zaglavim u gradu i da se sama vraćam kući. I kao, nije me frka, ali ipak uzmem taksi. Opet, ume da mi bude frka dok ne dođem do stana.
Da li su se vremena od vremena srednje škole promenila i moja frka je opravdana ili sam samo izašla iz forme?