[lut]

Vera i čestitost: Sebičan čovek

Jednom davno, postojao je jedan sebičan čovek. On je voleo da sve bude njegovo. On nije mogao da podeli sa drugima ništa šta je njegovo.
Jednog dana, čovek je izgubio trideset zlatnika. On je otišao kod prijateljeve kuće i ispričao mu da je izgubio zlatnike. Njegov prijatelj je bio srdačan i ljubazan čovek.
Dok se kćer njegova prijatelja vraćala sa posla, pronašla je trideset zlatnika, i kad se vratila kuči, isprićala je svom ocu šta je pronašla. Otac joj je rekao da ti zlatnici pripadaju njegovom prijatelju i pošao je njemu. Kad je došao njemu, ispričao mu je da je njegova kćer pronašla trideset zlatnika i dao njemu. Posle prebrojavanja zlatnika, čovek je rekao kako mu fale još deset zlatnika, i kako je njegova kćer to uzela. On je još rekao da on treba pokriti to što je njegova kćer uzela. Medjutim on je odbio.
Sebičan čovek je ostavio zlatnike i otišao u sud i informisao je suca oko slučaja izmedju njega i njegovog prijatelja.
Sudija je poslao nekog da dovede njegovog prijatelja i njegovu kči, i kada su stili on je pitao kćer koliko je zlatnika ona pronašla. Ona je odgovorila trideset zlatnika. Sudija ke posle pitao sebičnog čoveka koliko je zlatnika izgubio, i on je je odgovorio četrdeset zlatnika.
Sudija je potom rekao sebičnom da zlatnici ne pripadaju njemu, jer je devojka pronašla trideset a ne četrdeset zlatnika i dao je njoj zlatnike dok se ne pojavi čovek koji ih je izgubio.
Sudija je potom rekao sebičnom čoveku da će ga informisati ako se pojavi čovek koji je pronašao četrdeset zlatnika.
Sebičan je potom priznao da je lagao i da je izgubio trideset zlatnika, medjutim sudija ga nije slušao.

Pouka: Ova priča o čestitosti na uči da uvek trebamo čestiti zato što se nečestitost nikada ne isplati.