[Kalina]

...padala je kisa tog dana, bilo je hladno, u avgustu....
sva ta lica oko mene u izmaglici....reci i suze, sve je bilo udaljeno kilometrima....
kroz sav bol i ocaj reci se vrte u meni....ali nismo se ni oprostile, nisam ti ni rekla jos jednom koliko te volim...nisam ti rekla sve one male i velike reci koje sam imala...i jos uvek nisam, i necu, jer te nema...
cuvam ih u sebi, ponavljam ih kad kad kao mantru...

....i vise od tih ne izrecenih reci boli onaj dan, u predugackom hodniku na cijem kraju se nalazila soba u kojoj si bila....
..stojim ispred tih vrata.....
...ljubazna sestra mi prica....momenat kada je rekla: Stalno ponavlja neko ime, T...... ili tako nesto...
....Vrtlog i ja u njemu, izgubljena.....
Nije T.... S....., to sam ja.....
...ne nemozete unatra, nikako...
..mozete samo malo stajati na vratima....
..od vrata do kreveta beskrajni univerzum...
...vise od svega sam tada zelela da te zagrlim, da kazem: ne boj se, tu sam....cuvacu te...
...Vrtlog...
....nisam sigurna ni da li znas da sam bila na tim vratima....


O i da, ne leci vreme, al ni malo....