[Isahara]

Čajkanović je prevashodno želeo da rekonstruiše narodnu religiju Srba pre primanja hrišćanstva. Zagovarao dve osnovne teze pri proučavanju ovog fenomena : Indoevropsko poreklo i kult predaka, što je za ono vreme bilo više nego hrabro.
Ono što je dokazao, svakako je to da naša narodna religija potiče iz animističko-manaističke tradicije.
Pisao je male radove ali je pravio zbornike.
Najznačajnije delo je O srpskom vrhovnom bogu, iz 1941. Tu je formulisao ideju o narodnoj religiji kao kultu predaka.
Pored svih kvaliteta, Čajkanović često nije vodio računa o istorijsko kulturnom kontekstu u kojem se razvijaju pojave koje poredi (npr njegove rusalje podsećaju na tračke i grčke misterije, zajednički činilac svakako im je ekstatični momenat ali imaju potpuno suprotno značenje).