|
Odgovor: Srpska nacionalna kuhinja -
14.04.2008, 03:15
Evo sada da samo malo 'podrgrejem' temu dok ne pronađem (ako uspem!?) neke podatke o kojima sam i inače hteo da pišem.
Da se nadovežem na konstatacije o stranim uticajima i naravno pomodarstvu, jednim vrlo ilustrativnim primerom iz 1988. g.
Vodio sam jednog stranca od Pešteri za Zagreb, pa da ne idemo bržim i uobičajenim putem krenuli smo 'popreko' kroz Bosnu. Predeli su naravno bili vredni vožnje po sporednim putevima, a i razni orijentalni 'fast food-ovi' u pola lepinje, s kajmakom i sl. Vreme za neki pravi obrok zateklo nas je (ne sećam se pouzdano) u Bugojnu ili Donjem Vakufu. Lep, ne preterano veliki i skoro nov restoran na obali reke...
Odlučili smo da tu jedemo nešto valjano, a ja sam, naravno, nameravao da stranca ugostim nekim našim specijalitetom. Zamolio sam konobara da nam on preporuči nešto što se jede u tom kraju i što se ne nalazi drugde. Konobar kao da je dobio krila kad sam prihvatio da to bude specijalitet kuće. Kad je odneo porudžbinu, iz kuhinje smo čuli užurbanost (a bilo je sem nas još samo 2-3 gosta pa se to lepo čulo) koju sam ja protumačio kao zadovoljstvo što imaju priliku da se iskažu pred strancem.
Kad je glavno jelo - specijalitet kuće - stiglo bilo je servirano i dekorisano na zavidnom nivou. Bilo je i izvrsnog ukusa. Jedino ja nisam mogao da dodjem sebi u kakvoj sam zabludi bio očekujući da će 'specijalitet kuće' biti neko naše tradicionalno jelo nalik onom teleća glava u škembetu ili jagnjeća sarma sa kiselim mlekom.
Bile su to lignje upakovane u šniclu, začinjene sirom i potom ispohovane, kao i praška ili Karađorđeva ili neka od varijacija sličnog belosvetskog jela pod raznim imenima, naravno sa Tartar sosom!
Nisam ni mnogo pokušavao da se vadim jer je bilo jasno da nekog valjanog opravdanja ne mogu naći, sem da kažem da mislim da se kuvar vratio sa privremenog rada u inostranstvu.
|