[bebagm]

Uvek na osnovu snova znam tacno kakav ce mi biti dan. Kad god sanjam malu decu, iako ih obozavam, znam da ce mi se nesto lose desiti, i nebrojano puta sam sanjala nesto sto sam sutradan cula, videla, dozivela. . . Bas sam nocas sanjala kako sam u gradu videla plakat mog bivseg hora i pitala se kako ja ne znam da su se opet okupili. I danas kad sam bila u gradu sretnem profesora koji je to drzao i pozvao me da dodjem na probe jer opet ima ekipicu. Bila sam srecna ko malo dete jer obozavam da pevam. Tacno mi je san to predskazao, al nije to prvi put.
Evo jedan odlomak iz knjige “Misli o dobru i zlu” gde episkop Nikolaj Velimirovic lepo to objasnjava:
“Neka ti snovi budu ucitelj. Jer snovi su medijum, kroz koji dusa moze umnoziti poznanje same sebe. U snovima covek cesto dolazi do utancanijeg poznanja svojih osecanja, grehova, strasti, moci i nemoci, nedostataka i strasti, nego li studijama na javi. Snovi su tajanstvena knjiga, koju dusa uci bez cula. Dusa sama sobom stvara snovima najcudesnije situacije, u koje te stavlja i kroz koje ti otkriva tvoj karakter. Snovi opominju, predskazuju, nagradjuju i kaznjavaju. Kroz poneke snove dusa ti otskrinjuje tajnu svoje svemoci, sveznanja, vidovitosti i slobode. Vise misli o svojim snovima, a manje govori. Jer vecinu snova ti jedini i mozes razumeti, posto ti jedini i znas svoje najskrivenije teznje, zelje i brige. A to najskrivenije dusa bas najjace i oseca, zbog cega to najcesce razradjuje u snu i predstavlja ti u dramatskim slikama u fantasticnim situacijama. Neka ti, dakle, snovi budu ucitelj.”