[**princess**]

nedostaje mi taj moj prvi zivot, to neko doba savrshenosti bez briga...
nedostaje mi ona... sve nashe gluposti, svadje, snovi, planovi... trenutci cutanja kada smo se najbolje razumevale... i ona nasha sposobnost da prichamo razlichite priche u isto vreme a da savrsheno dobro chujemo i razumemo jedna drugu... nedostaje mi i ona stara ja.. kad sam jednostavno bila srecna i smejala se bez razloga... taj neki mir koji sam imala... nedostaje mi njen osmeh i zagrljaj kojim je brisala sve loshe... ona kao najveca potpora u mom zivotu, kao jedini oslonac za koji sam verovala da ce uvek, bez obzira na sve biti tu... ono shto mi je sudbina nepravedno oduzela... e, to mi nedostaje.