[Kalina]

yossarian kaže: Не ради се само о овој теми, а и нисам је формулисао као прозивку. Ако се не варам, рекла си да ниси у браку и немаш деце, тако да је било потребно стварно прилично труда да се осетиш прозвана. Мени је то као у основној школи, "ко је бољи, мушкарци или жене", па онда препуцавања... ја се трудим да темама прилазим објективно, а не да по дефаулту "браним" свој пол, чак и онда кад није нападнут.

Mozda tebi stvarno nije bila namera da formulises temu kao prozivku, ali sam ja stekla takav utsak, negde izmedju redova, to je samo moj utisak i moj ugao, i on nikako ne mora biti ispravan. Nisam se licno osetila prozvanom...Valjda i ne moram da se osetim licno prozvanom da bih odgovorila, rekla svoje misljenje. Osnovna skola je daleko iza nas, i upravo to generalizovanje treba izbegavati, to je taj prizvuk koji sam osetila u raspravi i koji mi je licio kao trpanje u isti kos. Poslednja stvar koju od mene mozes da ocekujes je da po difoltu branim zenski rod, jer neke zene i njihove postupke nikako ne odobravam, i cesto ih kritikujem....

Наравно да нисам све породице с једним дететом стрпао у исти кош, мислим да сам доста прецизно описао на какве случајеве мислим. Да сам дао један пример, за чим нема потребе, јер стварно има више случајева, онда би било "Јоссо, то је само један случај".

Precizno opisivanje tako kompleksih pitanja po meni podrazumeva analizu licnosti te zene, njenog muza, njihovog okruzenja,njihovog odnosa od pocetka, proslosti, porodica iz kojih poticu i koje cega jos, jer stvarno treba znati jako puno cinjenica da bi se realno procenilo zasto one imaju taj stav.

И опет тај силни страх да се не лепе етикете и не суди о некоме које парализују малтене сваку расправу. Битно је запљунути се на тему, изрецитовати пар политички коректних фраза, и безбедно се повучи да неком не би изгледало да имамо свој став који неком не дај Боже може да се не свиди...

Ne volim da mi se lepe etikete, pa ih ni ja ne lepim, ne iz nekog straha, vec iz proste cinjenice da em nije meni da o nekome sudim, em ne mislim da mozemo da sudimo o nekome koga ne poznajem jako, jako dobro. A i onda je tesko reci ko je i sta ispravno a sta ne, jer "moja istina ne mora biti i tudja"...To dali cu se ja nekome svideti ili ne mi stvarno nije bitno, verovatno iz prostog razloga sto nisam bas dopadljiv lik, tezak mi je karakter, a i mnogo sam drcna da bih to bila...Imam svoje stavove, ali ih ne namecem...

Док се људске слободе наводно развијају, све је мање репресивних режима, аутоцензура поприма страшне размере, и убија слободу говора и мишљења. Постајемо ли свет у ком људи комуницирају политички коректним фразама, док своје мишљење и осећања крију да их случајно неко не открије?

Moguce....O tome se treba dobro zamisliti....

Можда би то требало да иде мало обрнутим редом, да се бирају мужеви који се поштују?

Naravno...ali postovnje se moze i izgubiti....

Опет, назови ме старомодним, али мислим да и неке "саме чињенице" заслужују извесно поштовање. Отац, мајка, брат, сестра, муж, свекар, свекрва, ташта, таст, патријарх, председник... могу бити овакви или онакви. Али сама њихова "позиција" заслужује извесно поштовање, бар донекле.

Majka, otac pa i to je diskutabilno ( ima ona tema o devojci koja rodila brata...npr), ali ako su roditelji i braca i sestre ono sto bi trebalo da budu onda svakako zasluzuju postovanje. Svekar, svekrva, tast i tasta da ono duzno povrsno postovanje u pocetku, dok ne zasluze ono pravo, dublje postovanje. Pod tim povrsno podrazumevam ono postovanje koje su nas vaspitali da treba da imamo prema starijima.
Sto se tice predsednika i patrijarha, da li to podrazumeva da su Hitlera kao kancelara jedne drzave njegovi savremenici bili duzni da postuju?! Da ne upirem prstom u neke svezije primere....

Мислиш да је проблем што је у тим везама нестало љубави?

Mislim. Mislim da je to sama srz njihovog problema. Mozda ni one same nisu toga svesne. Mislim da bi morale da se zapitaju dobro sta zapravo stvarno osecaju, da svaku svoju emociju nazovu pravim imenom, pa da prihvate da imaju problem, da mozda nisu upravu, da sagledaju celu situaciju iz svih mogucih uglova, da saslusaju sve argumente svojih muzeva, koji ce morati da budu daleko opsirniji od toga da imaju nagon za produzenjem vrste, i da onda pokusaju da rese situaciju, a ne samo da tvrdoglavo stoje pri svom povrsnom stavu. Ljubav je izmedju ostalog i konstantno davanje.

Није то баш било класично полицијско испитивање, већ необавезни разговори у којима се нико не либи да каже своје мишљење. Напротив, поносе се њим.

Ok... samo mi se cini da su ljudi ponekada skloni i sami sebi da precutkuju stvarne razloge svoji postupaka, a ne da ih govore drugima.

Јел увек траје оволико да се добије твоје мишљење, и јел увек стављаш оволико ограда и правиш оволику припрему?

Чувени "а какви су мушкарци?!" аргумент

Mozda tako zvuci, ali za svadju je uvek potrebno dvoje...samo sam na to htela da ukazem. Uzrocno-posledicne stvari....

Углавном нисам стекао утисак да учествују, те госпође су донеле своју одлуку и гледају како да је спроведу на све могуће начине. Мужеви се често не слажу с тим одлукама, али шта могу да ураде, да је натерају?

Slazem se sa Gogom.....

Можда. Опет је крив мушкарац дакле Али да ли си сигурна да то не потиче од пре, да је на почетку брака рецимо све било ок? Мада ок, слажем се да велику одговорност зато што га жена не поштује сноси мушкарац. Али питање је шта је старије ту...

Ma nije muskarac, moze situacija biti i obrnuta.... Samo se opet postavlja pitanje da li su oni necim uzrokovali taj stav....